Jesenje useve u Srbiji napali su poljski miševi pa paori pešice pretražuju njive i u rupe tih glodara postavljaju sredstva za trovanje.
Paori nezadovoljni: „Miševi nas ruiniraju!“
Vojislav Malbaški, poljoprivrednik iz Banata, izjavio je za Betu da ima 60 hektara pod pšenicom i da je za preparate potrošio dosta novca.
„Naša proizvodnja je na samom početku u debelom minusu, troškovi rastu, a cene proizvoda padaju. Već sam nekoliko puta u rupe stavljao odgovarajuće preparate i potrošio oko 100.000 dinara“, rekao je Malbaški. Dodao je da su neki poljoprivrednici morali da preoru cele njive. Njima su miševi pojeli lisnu masu i od te pšenice više nema ništa.
Poljoprivrednik Miroslav Matković iz Subotice izjavio je da je za preparat protiv miševa i ostalih glodara platio 3.300 dinara. On to smatra nedovoljnim za tretiranje hektara gde je prisutna veća najezda. „Pored svih muka u poljoprivredi moramo da pešice pretražujemo rupe i stavljamo određena sredstva. A zatim rupu zatrpavamo da se ne bi otrovale druge životinje i ptice“, istakao je Matković.
Dodao je da poljoprivrednici moraju biti oprezni da ne mešaju preparate sa mineralnim đubrivom i da ih rasipaju po njivi poljoprivrednom mehanizacijom, s obzirom na visoke novčane kazne u slučaju da drugi divlji životinjski organizmi budu ugroženi.
Trenutno, prema njegovim rečima, nema adekvatne pomoći u borbi protiv glodara ni od resornog ministarstva ni od savetodavnih poljoprivrednih službi, barem kada je reč o izboru najefikasnijih preparata. Matković je istakao da pšenici nedostaje kiša i da će nedostatak vlage, ukoliko ne padne uskoro, negativno uticati na prinose već u ranoj fazi proizvodnje.
Dezinfekcija, ali profesionalno obavljena
Profesor Milutin Đorđević, šef Katedre za zoohigijenu na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, naglasio je da blaga zima doprinosi povećanju broja glodara. Zato je neophodno da vlasnici useva angažuju specijalizovane firme za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju kako bi sprečili štete na usevima.
Poljoprivrednici mogu, kako je istaknuto, potražiti savete od lokalne poljoprivredne savetodavne službe. Ona će poslati svoje stručnjake da identifikuju vrste mišolikih glodara, procene njihovu brojnost i preporuče odgovarajuće mere za njihovo suzbijanje.
Prema objašnjenju, za suzbijanje mišolikih glodara koriste se rodenticidi koji moraju biti pravilno formulisani, imati odgovarajuću koncentraciju aktivne supstance i biti dovoljno privlačni za glodare.
Na otvorenim poljoprivrednim površinama, kako je naglašeno, prisutni su različiti glodari poput poljskih miševa, poljskih voluharica, podzemnih voluharica, hrčaka, tekunica, miševa humkaša, slepog kučeta, sivih i crnih pacova. Njihova brojnost često se povećava.
Idealni period za tamanjenje
Deratizacija poljoprivrednih površina obavlja se, kako je objašnjeno, tokom zime, početkom proleća, kao i krajem leta i početkom jeseni. Radi se uz primenu hemijskih rodenticida i pratećih mera. One uključuju uklanjanje korova, duboko oranje polja, uklanjanje ostataka hrane i useva.
„Dobar efekat rodenticida zahteva pravilan izbor hraniva od koga je proizveden rodenticidni mamak (zrna žitarica, briketa, granula ili parafinskih blokova), koji u sebi sadrži antikoagulante (bromadiolon, brodifakum, difenakum), koji imaju odloženo delovanje,“ naglasio je stručnjak.
Naglasio je da u retkim situacijama stručnjaci, tokom perioda visoke brojnosti glodara, mogu koristiti rodenticide na bazi cink-fosfida, koji su akutni otrovi. Ali se ovo obavlja uz striktno poštovanje posebnih mera opreza. „Primena hemijskih rodenticida zahteva stručnost i velike mere opreza u cilju sprečavanja trovanja drugih neciljanih životinja. Zato se rodentici isključivo stavljaju u aktivne rupe u kojima su prisutni glodari uz obavezno zatrpavanje zemljom,“ dodao je Đorđević.
On je dodao da se rodenticidi često nekontrolisano rasipaju po poljoprivrednim površinama, što dovodi do masovnog trovanja divljači. Pritom je istakao da zbog ovakvih situacija vlasnici zemljišta i useva često završavaju na sudu i snose velike štete, dok se usled trovanja zaštićenih vrsta mogu suočiti s krivičnom odgovornošću.
Izvor: Beta
