Kome je hortikultura u srcu, mogao je da slavi. U nedelju je na Beogradskom sajmu održana izložba cveća i ukrasnog bilja „Bašta u srcu grada“. Ovo je takođe prilika za evaluaciju proizvodnje cveća. Tokom poslednjih godina, cvećarska proizvodnja je u porastu, ali se uvoz cveća i dalje kreće pet puta više od izvoza. Stručnjaci ističu da, pored Francuske, Srbija u Evropi ima izuzetne uslove za uzgoj ruža, međutim, uprkos tome, uvozimo ih čak i iz zemalja poput Etiopije, Kenije i Ekvadora.
Svima koji su nedavno posetili neku cvećaru očigledno je da je hortikultura profitabilna delatnost. Najveći profit donose ukrasno bilje, žbunovi i drveće, ali vreme potrebno za povrat ulaganja je najduže, obično između pet i šest godina.
Ono kad hortikultura donese profit
Milan Topalović iz Rasadnika „Topalović“ iz Lipolista sa radošću je dao izjavu glede uspeha svog posla. „Sezonsko cveće koje se seje u jesen ili u proleće i odmah se posle nekoliko meseci prodaje, to donosi najbrži obrt. Posle toga dođe možda rezani cvet ruže koji se proizvodi u plastenicima“, naglasio je Topalović.
Protekla godina je donela zaradu od šest miliona evra od prodaje mirisnih proizvoda inostranstvu, dok smo za uvoz potrošili 30 miliona. Prema rečima Aleksandra Bogunovića iz Privredne komore Srbije, upoređujući 2022. i 2023. godinu, primećuje se rast vrednosti uvoza, što ukazuje na rastuću potražnju za ovakvim proizvodima na tržištu i potencijal za proizvodnju u Srbiji uz podršku Ministarstva poljoprivrede.
Država pruža podršku od 65% ulaganja u hortikulturu, sa mogućnošću povrata do 800.000 dinara po zahtevu za investicije u opremu i mehanizaciju. Takođe, prošle godine je uvedena nova subvencija od 700.000 dinara za proizvodnju sadnica ruža, što je već dovelo do povećanja izvoza ovih sadnica.
Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede se isto obratila medijima. Istakla je potrebu za promenom strukture izvoza tokom izlaganja. Pritom je i naglasila važnost povećanja izvoza živog cveća. I to ne samo ruža, kako je dodala, već i drugih saksijskih biljaka poput zumbula, muškatli i begonija.
Prema zvaničnoj statistici, površine pod cvećem i ukrasnim biljem iznose oko 1.000 hektara. Ali nezvanično, ove površine su verovatno znatno veće, što ukazuje na prisustvo cveća i ukrasnog bilja u sivoj zoni.
Izvor: RTS