11343332030786304548

Hrastovo lišće kao hrana za ovce

Link kopiran u privremenu memoriju!

Hrastovina označava samo drvo, ali se koristi i kao deskriptor za hrastovo lišće, barem u ruralnijim krajevima Srbije. Nekada je ono bilo osnovna hrana ovcama i kozama tokom zime, kada sneg naveje pa se ne može ni u goru, ni na pašu. Mada ima veliku hranjivu vrednost danas se retko gde koristi. Čak i u planinskim selima sve je manje stada.

U Zapadnoj Srbiji, tradicionalna praksa rezanja hrastovih grana, poznatih kao lisnik, odvijala se u periodu od svega nekoliko dana u godini, između Preobraženja (19. avgusta) i Velike Gospojine (28. avgusta). Verovanje je bilo da nakon Gospođindana, šuma naglo stari, zbog čega stoka odbija da je jede.

Image by Kai Pilger from Pixabay

Ove grančice, kako veli Radovan Glavonjić iz sela Bistrica kod Nove Varoši, sa svežim lišćem bi se slagale u stog, obično oko nekog starog drva ili uz kolac, kako bi se sačuvao lisnik od kiseljenja. Tokom zime, ove grančice bi se uzimale redom sa vrha i stavljale na ogradu, gde bi ih stoka poput ovaca i koza koristila za ishranu. Obično su se kresali samo cer i beli hrast, jer njihovo suvo lišće ne opada lako, a tokom stajanja omekšava, što ga čini privlačnim za ishranu stoke. Lisnik je smatran korisnim za probavu i čišćenje creva od parazita kod papkara, kao i jačanje zuba.

Zašto hrastovo lišće?

U prošlosti, kada su sela bila živahna, a porodice brojne, svaki pedalj zemlje se obrađivao kako bi se obezbedio hleb za uvek gladna usta. Selo se obrađivalo samo tamo gde oranje nije bilo moguće, što je rezultiralo nedostatkom sena tokom zime. Stoga su meštani kresali lisnik iz nužde kako bi obezbedili hranu za sitnu stoku do proleća.

Image by Annette Meyer from Pixabay

„Seno se uglavnom polagalo kravama nakon teljenja da bi imale dovoljno mleka za svoje mlade, a kako ovce i koze neće slamu i šašu lisnik im je obavezno bio jedan ili dva obroka dnevno, a često i sva tri. Govedima se davao jedino leti tokom velikih suša, kada nisu imala šta da pasu pa su morala da brste šumu,“ veli Glavonjić.

Lisnik, obrstak, osečak i sl.

Danas je u Starom Vlahu široko prisutno mnogo polja i delova šuma koji u svom imenu sadrže dodatak “list” ili “lisnik”. Sve to u znak sećanja na mesta gde su nekada bile kresane hrastove grane radi zimske ishrane koza i ovaca. Ogranci hrasta koji ostaju nakon što stoka poje nazivaju se “obrstak”. One se koriste za paljenje vatre. Pritom, deblje grane su poznate kao “osečak” i koriste se kao ogrev. Oni koji su imali dovoljno drveta za ogrev često su koristili i obrstak i osečak kao gorivo za pečenje rakije u kazanu. Međutim, kresanje lisnika imalo je negativan uticaj na šumu, jer su stabla koja su bila podložna kresanju često trulila i imala kraći životni vek.

Image by Arek Socha from Pixabay

„Vodilo se računa da se sa istog hrasta krešu grane tek posle treće ili četvrte godine. Nikako pre! Jer je stablu trebalo minimum toliko vremena da se oporavi. Na okresanom stablu žir je rađao tek posle sedme godine, pa su meštani kad god su mogli izbegavali lisnik, jer su tokom jeseni žirom gojili ovce i svinje,“ dodaje Glavonjić.

U planinskim selima, meštani sada nude besplatno livade onima koji su voljni da kosu. Međutim, sve je manje fizički sposobnih i veštih osoba, a stada su takođe smanjena. Sve to rezultira time da nekadašnji pašnjaci, livade i proplanci postaju obrasli korovom ili šumom.

Photo by Ali Gooya on Unsplash

„Danas može da se nakosi dovoljno sena za zimu. Više niko ne kreše lisnik koji je i onako danguban i fizički naporan posao. Ja sam kresao hrastova stabla poslednji put pre dve godine. Jedini u kraju! A pre toga ovde to niko decenijama nije radio. Želeo sam da se podsetim na dane kada sam kao dete kresao lisnik s ocem. Da obogatim zimski jelovnik svome stadu“, zaključuje Glavonjić.

Izvor: Dobro jutro

Tagovi