Izvoz voća iz Srbije je nešto propatio prethodne godine, uglavnom zbog inflacije i rata u Ukrajini. Promet jabuke je propatio, ali ima nade za radovanje. O ovoj i mnogim temama govorilo se na brojnim panelima o voćarstvu u Srbiji na recentno održanom sajmu „AgroBelgrade“.
Sektor jabuke propatio
Zlatko Jovanović, stručnjak za poljoprivredu i prehrambenu industriju projekta Velika mala privreda (USAID), ističe da je izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije prošle godine opao za 200 miliona evra u odnosu na 2022, posebno pogađajući sektor voćarstva. U 2023, izvoz voća i povrća smanjen je za gotovo 100 miliona evra, a ključni faktori ovog pada uključuju manji izvoz na rusko tržište, opštu inflaciju i opadanje potrošnje na velikim tržištima.
Na primeru sektora jabuka, Jovanović ističe da su cene ostale iste, ali je zbog manjih količina izvoza u 2023. (80 miliona evra) u odnosu na 2022. (preko 100 miliona evra), sektor pretrpeo gubitak od oko 20 miliona evra.
Najveći izazov, prema Jovanoviću, leži u sve težem pristupu ključnom tržištu, Rusiji, usled konflikta i brzog rasta njihovih proizvodnih kapaciteta. Tokom poslednjih pet godina, Srbija je izgubila oko polovine tržišta jabuka u Rusiji. S druge strane, primećen je rast na tržištima kao što su Saudijska Arabija, Velika Britanija i Bliski Istok.
Slična situacija beleži se i u sektoru koštičavog voća, gde je izvoz na rusko tržište u 2023. dramatično manji nego u prethodnih pet godina. Jovanović naglašava da je nužna brza diversifikacija tržišta i, u nekim slučajevima, promena sortimenta za ove kulture.
Da li se borovnice vozdižu?
Mirjana Jevtić iz Projekta Velika mala privreda izjavljuje da su, uprkos problemima u plasmanu određenih voćki tokom prošle godine, vesti u sektoru borovnice nešto optimističnije. Ona navodi da je izvoz borovnica u 2023. godini bio najveći do sada, premašujući 33 miliona evra, iako je sezona bila teška s mnogo reklamacija od strane kupaca.
Ona ističe da se to vidi i po količinama, s izvozom porastom s 5.000 tona u 2022. na 6.000 tona u 2023, s tendencijom daljeg rasta. Takođe, primećen je rast u sektoru povrća, posebno u svežem segmentu, gde situacija već pet godina unazad ostaje stabilna. Diversifikacija tržišta u tom sektoru doprinosi stabilnosti, omogućavajući plasiranje robe na različita tržišta.
Jevtić takođe naglašava rast izvoza kiselih krastavaca-kornišona i čipsa od krompira, koji je skoro dupliran u poslednje dve godine. Ocenjuje da određeni segmenti prerađenog povrća mogu predstavljati izvozni potencijal i ubuduće.
Proizvođači malina su imali velike probleme prošle godine, posebno u sektoru zamrznutih malina. Iako je ovaj sektor bio vodeći u 2021. i 2022. zbog pandemije korona virusa i naglaska na zdravoj hrani, 2023. godina bila je problematična. Visoke cene u otkupu i značajan pad cena na globalnom tržištu, uz pad potrošnje u Evropi i konflikt u Ukrajini, doprineli su problemima. Mirjana Jevtić ističe da rat u Ukrajini ostavlja ozbiljne posledice na tržištu, a očekuje se da će se teškoće nastaviti i u 2024. godini. Centralna tema je značajan pad izvoza na rusko tržište, koji je uticao na ceo sektor voća. Jevtić smatra da je neophodno raditi strateški na rešenjima za svaki pogođeni sektor.
Manjka propisna integracija
Na panelima održanim u okviru sajma Agro Belgrade 2024, stručnjaci su diskutovali o perspektivi i potencijalu izvoza voća iz Srbije i sa Zapadnog Balkana u narednom periodu.
Jovanović ističe da je perspektiva pozitivna, ali da je ključno pitanje realizacije i sposobnosti da se iskoriste prilike na izvoznim tržištima. Naglašava da postoje velike turbulencije izazvane inflacijom, konfliktima i smanjenjem potrošnje na tržištu EU. Ipak, tvrdi da srpski proizvodi i dalje mogu biti konkurentni ako se fokusiramo na odgovarajuće proizvode/sorte i identifikujemo prave “prozore” na tržištu.
Jovanović ističe da je takođe važno raditi na boljoj integraciji tržišta. Napominje da je region još uvek relativno neintegrisan sa tržišnom logistikom Evropske unije. Samim tim je vreme da se na organizovaniji način pokaže kvalitet naših proizvoda, ne samo kupcima iz EU i Velike Britanije, već i šire.
Izvor: Biznis.rs
