Srbija je u 2021. godini, prema podacima Research Gate-a bila prva država u svetu po količini izvoza smrznutih malina. U 2023. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je izvezla 97.961 tona smrznutih malina u vrednosti od 361,6 miliona evra. Prošle godine, izvoz zamrznute maline iz Srbije bio je nešto više od 72.000 tona, vredan 278,2 miliona evra.
Glavne destinacije izvoza malina iz Srbije već godinama su Nemačka, Francuska, Belgija, Velika Britanija, Švedska i Sjedinjene Američke Države. U periodu od 2014. do 2023. godine, izvoz malina varirao je između 67.000 i 114.000 tona. Godine 2014., Srbija je izvezla 73.253 tone smrznutih malina u skoro 40 zemalja širom sveta, čija je ukupna vrednost iznosila 117,9 miliona evra prema podacima RZS-a.
Naredne godine, izvoz je dostigao 93.732 tone smrznutih malina, vrednih 240,6 miliona evra, dok je 2016. godine izvezeno nešto manje – 85.957 tona. Godina 2017. bila je izuzetno rodna za maline, sa izvozom od 94.000 tona, čija je vrednost iznosila 207,1 milion evra prema podacima RZS-a.
Naredna godina, 2018., bila je još uspešnija sa izvozom od 103.276 tona malina, dok je 2019. zabeležen rekordan izvoz preko 114 hiljada tona, čime su malinari i hladnjačari zaradili više od 200 miliona evra na svetskom tržištu. Iako je godina 2020. bila obeležena pandemijom koronavirusa, izvoz smrznute maline iz Srbije nije značajno opao, sa preko 107.000 tona u vrednosti od 258,9 miliona evra prema podacima RZS-a.
Statistika oko malina i dalji koraci
U poslednje tri godine, izvoz smrznute maline iznosio je manje od 100.000 tona, konkretno 97.961 tona 2021. godine i 67.365 tona 2022. godine, dok je prethodne godine izvezeno 72.289 tona. Vrednost izvoza malina u prethodnoj godini dostigla je 278,2 miliona evra. Maline se najpre prodaju hladnjačama u Srbiji, koje ih kasnije izvoze na globalno tržište.
Proizvođači malina su se proteklih godina žalili na niske otkupne cene, istakavši da su u nekim delovima Srbije maline prodavane za manje od 200 dinara po kilogramu, kako je prethodno izvestila Nova ekonomija.
Ove godine, proizvođači malina zahtevaju da minimalna otkupna cena bude 350 dinara po kilogramu. Međutim, nisu uspeli da postignu dogovor na sastanku sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede. Poljoprivrednici u Srbiji takođe se žale na uvoz malina iz različitih zemalja širom sveta. Taj uvoz, tvrde oni, negativno utiče na cenu domaćeg roda, dok kvalitet domaćih i uvezenih malina nije uporediv.
Varijacije u prometu
Izvoz sveže maline iz Srbije varirao je tokom godina prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Na primer, 2014. godine izvezeno je 5.056 tona svežih malina u vrednosti od 8,8 miliona evra. Austrija je bila glavna destinacija, zatim su sledovale Nemačka i Italija.
Sa oko pet hiljada tona sveže maline 2019. godine, izvoz je značajno opao na 1.564 tone u 2020. godini. Godine 2021. bilo je nešto poboljšanja sa 1.900 tona, dok je 2022. godine izvoz iznosio 1.387 tona, a naredne 970 tona prema podacima RZS-a.
Što se tiče uvoza, podaci pokazuju da je 2014. godine u Srbiju uvezeno 26 tona svežih malina. Pritom, podaci ističu da je sledeće godine uvezeno samo dve tone ovog voća. Najveći uvoz sveže maline zabeležen je 2022. godine. U tom periodu je Srbija uvezla čak 500 tona “crvenog zlata”, od čega je najveći deo dolazio iz Poljske (399 tona).
Izvor: Nova ekonomija
