Već neki duži vremenski period u intenzivnom načinu gajenja živine dominiraju mnogi hibridi selekcionisani tako da jedni daju mnogo jaja uz minimalnu potrošnju koncentrovane hrane i kavezni sistem uzgoja, a drugi dosta mesa uz brz prirast.
Iako ovakav način držanja sigurno donosi veću zaradu, mnogi živinari se u poslednje vreme ponovo vraćaju takozvanim čistim rasama kokošaka svetskog porekla. Prateći tržište i zahteve kupaca da meso i jaja ne budu proizvedeni u uslovima kakvi su na klasičnim farmama, već u prirodnijoj sredini, mnogi proizvođači uzgajaju kokošija jata u manjim kokošinjcima sa ispustima koji su zatravljeni.
Slobodni uzgoj ima više prednosti
Jedan od proizvođača na kog su uticali navedeni benefiti u proizvodnji je i Halid Hadžić, iz Bosne i Hercegovine. Njegovo jato broji 100 koka nosilja i kako sam kaže, odlučio se isključivo za slobodni uzgoj jer je danas sve manje ljudi koji se bave ovom proizvodnjom i praktikuju ovaj vid držanja kokoši.
Uzgoj koka čistih rasa u malim dvorišnim jatima
“Mnogo je lakše raditi ovako, a i jaja su zdravija jer se živina normalno hrani, po sopstvenoj volji. Stalno su puštene i imaju svoju slobodu”, priča Hadžić i dodaje da je još uvek nov u svemu tome, ali planira da proširi proizvodnju.
Za male poljoprivrednike, ovo je teško vreme?!
Za ovaj izbor bilo je presudno to što je u njegovoj opštini teško pronaći prava domaća jaja, koja su mnogo hranjivija i zdravija od kupovnih iz tržnih centara ili trgovina, a na pitanje kako je rešio pitanje plasmana svojih proizvoda, kaže da je zadovoljan i da sa tim nema problema.
“Kupuje lokalno stanovništvo, a bilo bi dobro i kada bi se povezali sa nekom od prodavnica ili tržnih cenatra pa da i njima ponudimo naša jaja. Iz iskustva znam da se ljudi retko odlučuju za domaću robu jer je malo skuplja, što je posebno izraženo poslednjih godina”, navodi ovaj uzgajivač.
Kako ističe, podsticaje od države nikada nije dobio niti ima želju da se prijavljuje na raspisane Javne pozive.
“Mišljenja sam da je za nas sitne poljoprivrednike teško dobiti neku subvenciju pa se ni ne prijavljujem tu”, iskren je Halid.
Koke hrani isključivo domaćom hranom
Svoje kokoške hrani isključivo domaćom hranom koju seje na svojim njivama, odnosno, najviše im daje kukuruz i pšenicu.
“Živinu smo smestili u manje objekte privremeno, sve dok ne intenziviramo proizvodnju i ne budemo u mogućnosti da izgradimo prave prostorije za njih”, otkriva nam svoje planove.
Ovaj uzgajivač, kao i većina drugih, u vreme pandemije virusa korona nije preterano zadovoljan kako ide prodaja proizvedenih dobara i činjenica je da su posebno mali preduzetnici ugroženi, ali veruje da proizvodnja jaja ima potencijal i zato će vredno raditi kako bi uspeo da je proširi što pre.