Poljoprivrednici i dalje poklanjaju veliku pažnju kad je ječam u pitanju, i pored izazova koje donose sušne godine. Jedan od ključnih razloga za ovu posvećenost je to što ječam kao ozima kultura izbegava letnje vrućine, čime se obezbeđuju stabilni prinosi. Ljiljana Brbaklić, stručnjak sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, objašnjava da su vremenske prilike pomerile optimalne datume setve.
Dok je ranije početak setve ječma bio na samom početku oktobra, sada se ona optimalno izvodi između 10. i 25. oktobra. Izvodi se, treba istaći, zajedno sa drugim strnim žitima, poput pšenice, ovsa, raži i tritikale. Prema njenim rečima, do sada je zasejano oko 90 odsto planiranih površina, a oni proizvođači koji još nisu završili setvu mogu to učiniti u narednim danima, s obzirom na predviđeno suvo vreme. Međutim, kasniji termini setve zahtevaju povećanje setvenih normi za 10 do 20 odsto, u zavisnosti od perioda u novembru kada se setva odvija.
Površine pod ječmom su u poslednjih desetak godina bile u rasponu od 80.000 do 100.000 hektara, ali poslednjih godina dolazi do blagog rasta i te cifre su premašene. Razlog za ovo je, prema Brbaklić, nesigurna proizvodnja jarih kultura koje su sve češće pogođene ekstremnim vremenskim uslovima, kao što su visoke temperature. Očekuje se da će ove godine površine pod ječmom preći 100.000 hektara, dok bi površine pod pšenicom mogle da pređu i 600.000 hektara.
Gde se sve koristi ječam?
Ječam se koristi u tri glavna segmenta. Najveći deo, oko 60% ukupne proizvodnje, koristi se za stočnu hranu. Oko 20% ječma koristi se u pivarskoj industriji za proizvodnju slada, koji je ključna sirovina za proizvodnju piva. Treći segment, koji zauzima svega oko 5% površina, odnosi se na proizvodnju golozrnog ječma. Ova sorta pri vršidbi lako ostaje bez plevice. Samim tim je zrno sličnije zrnu pšenice, što ga čini pogodnim za ljudsku ishranu. Međutim, zbog specifičnih karakteristika i ograničene potražnje, golozrni ječam se proizvodi na veoma malim površinama.
Proizvodnja ječma pruža stabilne prinose i predstavlja pouzdanu alternativu u odnosu na jare kulture koje su sve podložnije promenama klime. Sve ove karakteristike, uz podršku u vidu agrarnih mera i subvencija, izuzetno pomažu agraru. One, naime, dodatno motivišu poljoprivrednike da nastave sa setvom ove kulture uprkos rizicima koje donose nepovoljni klimatski uslovi.
Izvor: AgroTV
