Ekipa emisije “Bolja zemlja” zaputila se da snimi najneverovatniji novi traktor u Srbiji. Pošli su da snime vrhunsko terensko vozilo, traktor naspram kojeg svi Mercedesi, BMW-ovi, Micubišiji i Lade Nive deluju kao igračkice.
Traktor koji je po konjskoj snazi skuplji od svakog Fenta ili Džon Dira ili Valtre, a čak nema ni klimu kao serijsku opremu. Šta je to, kakvo je to čudo i šta to radi i to sa svega 125 konjskih snaga?
To je jedan jedini takav u Srbiji, koji je nabavio Nacionalni park “Tara” i već po tome vidite da se radi o retkoj zverci na našem mehaničkom nebu, o šumskom traktoru.
Krenuli smo na mesto gde se radi eksplatacija šume, na padine Tare, gde je sneg već dobrano napadao, da pogledamo šumsko čudovište iz Slovačke – traktor LKT 81.
To je ono zbog čega smo došli, trenutno najskuplja konjska snaga što se tiče traktora u Srbiji.
Možete vi da na traktore ugrađujete i kožna sedišta, i haj faj muziku, i vazdušna ogibljenja prednjeg mosta, ali ono što nijedan traktor nema to su četri centimetara debele čelične ploče.
Dobro ste pročitali, pošto je ovo zglobni traktor sam spoj, zglob izmedju dva dela, sadrži ploče debele 40 milimetara.
Nismo sigurni ni čime su mogli da seku tako debeo čelik, ali nije ni čudo što je ova mašina, teška skoro 7,5 tona, i u stanju je da povuče trupaca duplo teži nego što je njena sopstvena težina, i to na bilo kojem terenu.
Zašto je nekom potreban takav traktor? Malo je ljudi svesno koliko je nacionalno blago šuma u Srbiji i koliko ima posla u šumarstvu. Odnos državnih i privatnih šuma u Srbiji je približno pola pola. Šume važne zbog ekologije, turizma i drugih stvari, ali su šume važne i jer donose ogroman novac ovoj državi, ali samo pod uslovom da uspete da iz njih izvadite kvalitetan trupac za gradju.
– Naši godišnji planovi su negde od 50 do 55 hiljada kubika drveta. To je za nas godišnji prihod od 250 do 260 miliona – kaže dipl. inž. Dragić Karaklić, direktor NP Tara. – To predstvalja osamdeset posto godišnjih prihoda Nacionalnog parka “Tara”. Turizam je važan, ali finansijski glavni prihod nam donosi seča drveća.
Zbog toga je ovaj traktor važan. Izgleda kao divokoza, smešten je na četri specialne šumske gume, što znači da su dodatno ojačane čeličnom mrežom, prečnika 30 coli. O posvećenosti detaljima govori i činjenica da se čak se i ventili na gumama nalaze u specijalnim metalnim kućištima. Cela donja strana traktora je prekrivena čiličnim pločama. Diferencijali, pumpe, kompresori, filteri, sve je oklopljeno kao na tenku. Ideja je da se kućištem zaštite od udaraca, a i u ovakvim poslovima, dodatna težina nije nikakav problem već bonus, tako da te dodatne metalne ploče i otežavaju traktor i deluju kao oklop. Sve tehničke detalje ovog traktora možete da pogledate na snimku ispod.
Stručnjaci se slažu: Ovaj traktor se isplati
O kakvoj mašini se radi najbolje govori objašnjenja koja su dali dipl. inž. Aleksandar Grujić, stručnjak za mehanizaciju i prof. dr Milorad Danilović, sa Šumarskog fakulteta.
– Vitlo je hidrauličko i na ovom traktoru su dva vitla, tj. duplo vitlo – objašnjava dipl. inž. Aleksandar Grujić, stručnjak za mehanizaciju. – Svako je po osam tona vučne sile i sajlom od sedamdeset metara. To mu omogućava rad u ovim uslovima i da izvlači trupce sa bilo kojeg terena. Bez ikakvih problema ovaj traktor vuče 16 tona.
– Cena ovih traktora je, u odnosu na poljoprivredne traktore čak i dupla – primećuje prof. dr Milorad Danilović, sa Šumarskog fakulteta, ali napominje i važan podatak. – Ovi traktori to nadoknađuju sa učincima koji iznose, u zavisnosti od daljine sa koje se izvlači, od 35 pa čak i do 70 metara kubnih. Srbija vapi za ovakvim traktorima.
Najbolji je stari majstor i nova mašina
Bezbednost je na ovom traktoru prioritet. Nažalost, moramo da kažemo, ljudi ginu po šumama, lome ruke i noge , radeći sa starim poljoprivredim traktorima, dupla vuča , ručno pravljeno mehaničko vitlo, sve u svemu užas. To je opasan, težak, slabo plaćen posao gde čovek stavlja glavu u torbu svaki dan. Sa LKT 81 je druga priča. Ovaj planinski ris može da se dođe bilo gde, a i dosta znači kada znate da možete da se prevrnete ili da padne balvan na vas i ništa.
Vitomir Janković je radio 30 godina sa starim LKT-om, koji se nekada sklapao u Srbiji, u Bijelom Polju.
Šta kaže o ovoj novoj mašini i njenoj bezbednosti ovaj pošteni čovek i prekaljeni majstor, koji svaki dan radi na njoj pogledajte na snimku ispod…
