Svedoci smo toga da su posledice zagađenja životne sredine velike. Kvalitet vode, vazduha i zemljišta postaje sve lošiji, zato moramo učiniti sve što je u našoj moći da neke navike i načine odlaganja otpada promenimo.
Velike ekološke probleme pravi i neadekvatno odlaganje stajnjaka na farmama. Zato je potrebno izgraditi odgovarajuće objekte za smeštaj kako čvrstog, tako i tečnog stajnjaka.
“Odlaganje i smeštaj stajnjaka je neophodan iz više razloga. Čvrst stajnjak najpre mora proći proces fermentacije, zatim se kao zagoreo stajnjak izvozi, rastura i zaorava na parceli sa ciljem poboljšavanja osnovnih parametara kvaliteta zemljišta” kaže savetodavac PSSS-a Vladimir Stanković.
Gde i kako napraviti objekte za skladištenje
Kako objašnjava objekat za skladištenje stajnjaka gradi se od materijala koji neće propuštati vodu, jer se mora sprečiti izlivanje ili oticanje stajnjaka u životnu sredinu i samim tim zagađivanja površinskih i podzemnih voda.
Objekat za skladištenje stajnjaka gradi se na najmanje:
– 20 m udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita jezera ili druge stajaće vode;
– 3 m udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita vodotoka širine korita 5m i više;
– 10 m udaljenosti od spoljašnjeg ruba korita vodotoka, na nagnutim terenima uz vodotokove sa nagibom većim od 10%
“Sam objekat za skladištenje mora imati kapacitete za prikupljanje stajnjaka za period od šest meseci. Kapacitet objekata za smeštaj određuje se na osnovu obračuna UG (uslovno grlo), takođe u proračun ulazi i vrsta domaće životinje” rekao je Stanković.
Kako ističe naš sagovornik, za prikupljanje tečnog dela čvrstog stajnjaka koriste se osočne jame, koje se, takođe, prave prema odgovarajućim standardima. Osočna jama je podzemni betonski objekat izgrađen od materijala nepropustljivog za vodu, pokrivena je betonskom pločom i otvorom za pražnjenje.
“Osočna jama gradi se u neposrednoj blizini objekta za skladištenje čvrstog stajnjaka radi prikupljanja njegovog tečnog dela. Kapacitet samih osočnih jama se obračunava prema količini tečne faze stajnjaka koju ne upije prostirka za period od šest meseci. Ta količina treba da se kreće u granicama od 5 do 10% od ukupne količine izlučevina tečne faze jednog uslovnog grla. Količina stajnjaka obračunata prema uslovnom grlu iznosi 45 do 55 kg/UG/dan u zavisnosti od učešća prostirke. Važno je napomenuti da kod preživara ta količina iznosi 55 kg/UG/dan, a kod nepreživara 45 kg/UG/dan. Takođe kod preživara odnos čvrste i tečne faze je 3:2, a kod nepreživara 2:3. Osočna jama se takođe koristi i za prihvatanje atmosferskog taloga i vode za održavanje higijene u samom objektu. Ona je povezana kanalima za izđubravanje u stajama” objašnjava naš sagovornik.
Pored ovih objekata za lagerovanje tečnog stajnjaka se koriste i lagune. Prema načinu gradnje laguna može biti betonska, laguna sa plastičnom folijom i laguna obložena slojem gline.
“Betonska laguna se izgrađuje od armiranog betona i može se oblagati folijom u cilju povećanja stepena sigurnosti od oticanja stajnjaka kroz zidove lagune. Laguna sa plastičnom folijom je zemljana laguna obložena plastičnom folijom. Dno i zidovi lagune se moraju obložiti folijom i to u dva sloja. Između slojeva folije se postavljaju drenažne cevi koje povezuju lagunu sa revizionim šahtom. Laguna obložena slojem gline se posle zemljanih radova presvlači slojem gline. Nanošenje gline treba da obezbedi sprečavanje isticanja i najmanjih količina stajnjaka iz lagune” dodaje Stanković.
