U Pčinjskom okrugu, usevi merkantilnog kukuruza i šećerca se nalaze u različitim fazama razvoja, zavisno od rokova setve, od početka pojave metlice do rane mlečne zrelosti (BBCH 51 – 73). Međutim, poslednje visoke dnevne temperature negativno će uticati na prinose kukuruza.
Kukuruz je biljka koja voli toplotu, ali ekstremno visoke dnevne i noćne temperature ne odgovaraju njegovim usevima, posebno u fazi metličenja, jer zaustavljaju normalne fiziološke procese. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS, ističe da su ove temperature pogubne za generativne organe kukuruza, svilu i metlicu. Receptivnost svile je znatno skraćena, a polen brzo gubi životnu aktivnost kada izađe iz antere. U ovim ekstremnim uslovima, kukuruz se pokušava zaštititi tako što uvrće listove kako bi smanjio fotosintetičku površinu i sprečio preterano zagrevanje i odavanje vode.
Bez fotosinteze nema organske materije, što znači da nema formiranja prinosa na temperaturama iznad 35°C. Konačan prinos zavisiće od dužine trajanja ovih ekstremnih temperatura i količine padavina. Ove situacije su stresne za normalan rast i razvoj kukuruza. A to se može prepoznati po tome što biljke izgledaju solidno ujutro, dok su listovi uvrnuti popodne. Visoke temperature koje su počele polovinom juna meseca nastavljaju se i tokom cvetanja i oplodnje. A ovo će uticati na visinu prinosa, posebno kod srednje kasnih i kasnih hibrida.
Usevima kukuruza trebaju padavine
Setva kukuruza ove godine je započela rano, početkom aprila, što je dovelo do neujednačenog nicanja. U početnim fazama razvoja nije bilo dovoljno vlage da kukuruz formira jak i dubok koren, uprkos dovoljnim padavinama tokom maja, što će uticati na prinos. Lazović Đoković naglašava da će ova godina biti pouka poljoprivrednim proizvođačima u Pčinjskom okrugu. Kako ona kaže, oni moraju obezbediti dovoljno vlage u oraničnom sloju tokom setve i sejati srednje rane hibride iz FAO grupe zrenja 300, 350, 400 i 450, koje će brže ući u generativnu fazu i tako izbeći ekstremno visoke temperature.
Potrebe kukuruza za padavinama u junu su oko 90 mm. U proseku, palo je u proseku od 75 do 100 mm u celom Pčinjskom okrugu. To daje nadu da visoke temperature neće desetkovati ovogodišnji rod. Ipak, prognoze za visoke temperature do sredine jula i potrebe za padavinama od oko 130 mm u julu mesecu dodatno komplikovale situaciju.
Lazović Đoković zaključuje da je ključno pratiti vremenske uslove u narednom periodu. Na taj način bi se predvideli krajnji efekti na prinos kukuruza. Ekstremne temperature su posebno problematične u ključnim fazama razvoja biljaka. Samim tim je neophodno prilagoditi agrotehničke mere kako bi se smanjio negativan uticaj. Korišćenje adekvatnih hibrida, koji brže ulaze u generativnu fazu, i obezbeđivanje dovoljne količine distributivne vlage tokom setve su neki od ključnih koraka koje poljoprivrednici mogu preduzeti kako bi osigurali stabilan prinos u uslovima klimatskih promena
Izvor: Dobro jutro
