Često se na fejsbuk grupama u kojima su okupljeni voćari i kalemari postavlja pitanje vezano za podlogu i visinu kalema. Realno je bilo potražiti odgovor od nekoga ko se sa time najčešće sreće. Dnevni list „Dobro jutro“ i kalemar Miroslav Šarac su upravo o tome pričali, te ovde prenosimo razgovor u celosti.
Izvor: Wikimedia Commons
Šta kalemari vele? Značaj podloge i visine u detalj
Svoju izjavu Šarac je krenuo od podloge. Opisao ju je kao podzemni deo buduće voćke i jedan mali nadzemni deo. „Neke podloge imaju osobine koje mi koristimo u stvaranju osobina buduće voćke,“ rekao je Šarac. „Ako je reč o trešnji, magriva kao podloga, a to je jedna vrsta, tip divlje višnje, ona ne voli visok nivo podzemnih voda. I manje je bujna od divlje trešnje kao podloge. Divlja trešnja je univerzalna za te nivoe podzemnih voda i mnogo je dugovečnija, trajnija i od nje nastaju bujnije voćke. Eto, to je recimo razlika između magrive i divlje trešnje kao dve podloge za kalemljenje trešnje.“
Kako je apostrofirao, kod jabuka je taj izvor mnogo veći. „Postoje vegetativne podloge koje su stvorene, imaju oznaku M i po bujnosti se razlikuju,“ dodao je. „Dakle M9 i M26 su slabo bujne podloge, MM 106 je veća bujnost, a MM 111 je skoro kao divlja jabuka, najbujnija. Generativna podloga za jabuku koja se koristi, tj. sejanac divlje jabuke daje najbujnije, najdugovečnije stablo, ali recimo za neke sorte jabuka kao što je greni smit ona nije odgovarajuća, zato što na njoj greni smit proradi posle deset godina.“
Malo o kruškama
Što se kruške tiče, Šarac je izjavio da ona ima samo jednu podlogu, odnosno sejanac divlje kruške. „Poslednjih decenija kruška se kalemi na dunju, neke sorte krušaka su kompatibilne sa dunjom, neke nisu. Ove koje nisu kaleme se preko posrednika, dakle na dunju se nakalemi kruška kaluđerka ili maslovka i onda na tu kaluđerku ili maslovku može da se kalemi bilo koja sorta kruške. Inače, direktno ne može da se kalemi, na primer karamanka na dunju,“ naglasio je.
Kako tvrdi, kruška je znatno bujnija od dunje. „Govorim to zato što u savremenim uslovima nemamo toliko prostora kao nekad, jer voćari imaju manji razmak među voćem, žele veću rodnost. Divlja kruška je daleko dugovečnija. Ja sam uzimao plemke i kalemio kruške koje su još Turci kalemili pre dvesta godina i ta su stabla još živa,“ apostrofirao je.
Softver: Stable Diffusion
Prema njegovim rečima, prednost divljih kalema je dugovečnost, dok je kod pitanja visine različita situacija. „Što se tiče visine kalema situacija je sledeća: što je kalem viši, dakle što je više odvojen od zemlje veći je uticaj podloge na buduće osobine voćke. Konkretno ako kajsiju kalemimo na visinu onda se podloga više pita za buduće osobine voćke. Kajsija je sama po sebi voćna vrsta koja je veoma bujna,“ dodao je. „Ako je kalemimo na džanariku dole pri tlu, ona će biti veoma bujna, biće ogromno stablo. Pošto inače kajsiju ne režemo oštro, ne sakatimo je, ona mora biti velika. Ako je kalemimo na visinu na džanariku, ona će za jednu klasu biti manje bujna nego u prvom slučaju. Ako je kalemimo na šljivu na visinu biće još manje bujna. To su razlike koje dobijamo u izboru podloga i u visini kalem mesta.“
Izvor: Dobro jutro
