Klima varira, to je očigledno. Paklena vrućina koja traje danima predstavlja samo jedan od mnogih dokaza da se planeta menja, globalno i lokalno. Klimatske promene, uključujući sušu, oluje i obilne padavine, imaju ozbiljne posledice na različite aspekte života na Zemlji. Analize pokazuju da klimatske promene uzrokuju produžavanje dana, sa trenutnim produžavanjem od milisekunde u veku. Iako ovo deluje kao mala promena, može imati značajan uticaj na tehnologiju, kao što su internet, finansijske transakcije i GPS navigacija. Takođe, dužina dana utiče na razvoj biljaka i poljoprivredu.
Naučnici objašnjavaju da otapanje ledenih pokrivača, kao što su oni na Grenlandu i Antarktiku, redistribuira vodu koja je vekovima bila koncentrisana u polarnim područjima prema svetskim okeanima. Ova redistribucija povećava nivo mora bliže ekvatoru, što čini Zemlju spljoštenijom, usporava njenu rotaciju i produžava trajanje dana.
Klimatske promene već imaju značajan uticaj na Srbiju. Prof. dr Ana Vuković Vimić, klimatolog sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, navodi da su ranije suše bile retke, dešavajući se svakih deset godina, dok se sada pojavljuju svake pete godine i može ih biti još više u budućnosti. U narandžim decenijama, očekuje se da će se pojaviti bar dve suše visokog intenziteta, slične onima iz 2012, 2017. i 2022. godine.
pokku
Pored suše, i količina padavina postaje ekstremnija, sa naglim promenama između sušnih perioda i perioda jakih padavina. Udeo kiše tokom ekstremnih padavina je već porastao za više od 100%, što se može dodatno povećati do sredine 21. veka, zavisno od uspeha globalnih politika za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Tropska klima, arktička klima – klima je klima, usevi svakako trpe
Klimatske promene takođe utiču na vodne resurse, što dovodi do potrebe za stvaranjem veštačkih akumulacija kako bi se održali sistemi za navodnjavanje. Potrebno je prilagoditi način proizvodnje hrane kako bi se odgovorilo na ove promene. Posebno je pogođena proizvodnja kukuruza, koja više nije pogodna za visoke fao-grupe zbog sušnijih leta i dužih perioda sa ekstremnim padavinama. Akcenat je na prilagođavanju metoda proizvodnje i uključivanju najnovijih saznanja.
Prema izveštaju Svetske banke, ekonomije Zapadnog Balkana će morati zajednički da ulože najmanje 37 milijardi dolara u narednoj deceniji. Na taj način bi lokalne ekonomije adekvatno zaštitile građane i imovinu od štetnih uticaja klimatskih promena. Ova ulaganja će pomoći u smanjenju gubitaka ljudskih života, imovine i produktivnosti, kao i u podsticanju privrednog rasta. Sprovođenje adekvatnih mera za odgovor na klimatske promene može doneti velike koristi i pomoći u jačanju otpornosti na ove promene.
Izvor: Dnevnik
