Trend pada stočarstva u Srbiji nastavljen je i prošle godine, što pokazuju podaci popisa poljoprivrede. Iako država povećava subvencije u stočarstvu i po grlu stoke, stručnjaci ističu da je oporavak stočnog fonda veoma spor i zahteva veći početni kapital. U cilju obnove stočnog fonda i pomoći malim i srednjim farmerima, Ministarstvo poljoprivrede planira saradnju s Bankom Poštanska štedionica. Ta saradnja bi uključivala stavke kao što su krediti za izgradnju objekata, nabavka mehanizacije, traktora i druge savremene opreme.
Dakle, krediti
Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede, istakao je da Banka Poštanska štedionica već godinama uspešno sarađuje s ministarstvom, omogućavajući poljoprivrednicima pristup potrebnim sredstvima kroz posebne olakšice. Međutim, pitanje ostaje koliko su poljoprivredna gazdinstva kreditno sposobna i u stanju da iskoriste ove mogućnosti.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin smatra da su krediti trenutno rešenje, ali upozorava na slab kreditni rejting poljoprivrednih proizvođača. Takođe, Galetin naglašava važnost povoljnih uslova kreditiranja za stočare, koji su posebno ugroženi. Prema njegovim rečima, dogovor s Bankom Poštanska štedionica verovatno neće uključivati komercijalne uslove, već povoljnije opcije. Ipak, uspeh ovih projekata nije zagarantovan, jer se radi o bankarskim aranžmanima, što zavisi od finansijske sposobnosti poljoprivrednika da vraćaju kredite.
Šta sve kreditna linija obuhvata?
Žarko Kobilarov, poljoprivrednik iz Zmajeva, ističe da bi najavljena kreditna linija trebalo da obuhvati kompletnu proizvodnju, jer su suše i oluje prošle godine više pogodile biljnu nego stočarsku proizvodnju. Naglašava da čak i subvencionisane kamate ne rešavaju problem vraćanja glavnice, s obzirom na tešku situaciju u biljnoj proizvodnji. Niske kamatne stope su važne, ali nisu dovoljne, jer mnogi poljoprivrednici nemaju finansijsku kondiciju da vraćaju kredite.
Kobilarov navodi da su mnogi poljoprivrednici već zaduženi, koristeći komercijalne kredite uzete pre par godina kada su kamatne stope bile niske. Trenutno visoke kamatne stope predstavljaju veliki problem za poljoprivrednike koji su se zadužili ranije, jer su uslovi kreditiranja sada mnogo nepovoljniji. Prema njegovim rečima, situacija je dodatno komplikovana činjenicom da je kupovina poljoprivrednog zemljišta otežana. U Vojvodini, zemljište često kupuju ljudi iz IT sektora i građevine, što dovodi do povećanja cena koje poljoprivrednici ne mogu da isprate.
I šta sad?
Kobilarov smatra da zakon o prometu nekretnina mora biti izmenjen kako bi poljoprivrednici imali pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta, kao što je praksa u mnogim evropskim zemljama. Takva izmena zakona bila bi ključna za očuvanje poljoprivredne proizvodnje i omogućila bi poljoprivrednicima da prošire svoje gazdinstvo.
Banka Poštanska štedionica, u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede, od 2019. godine nudi poseban kreditni proizvod namenjen mladim poljoprivrednicima za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, s rokom otplate od 20 godina i kamatnom stopom od dva odsto godišnje. Ipak, ponuda zemljišta je ograničena, a visoke cene predstavljaju prepreku za poljoprivrednike. Kupci iz drugih sektora često nude cene koje poljoprivrednici ne mogu da isprate, što dodatno otežava situaciju.
U ovakvim okolnostima, poljoprivrednicima je teško da se odluče na uzimanje novih kredita. Ovo je slučaj uprkos povoljnim uslovima koje nude država i Banka Poštanska štedionica. Kako bi se obezbedila održiva poljoprivredna proizvodnja, potrebna su dodatna ulaganja i bolja organizacija, uz reforme zakonodavstva koje će omogućiti poljoprivrednicima lakši pristup zemljištu i povoljnije uslove kreditiranja. Samo tako se može postići dugoročna stabilnost u poljoprivrednom sektoru Srbije.
Izvor: 021
