11343332030786304548

Kruška nedovoljno prisutna u Srbiji

Link kopiran u privremenu memoriju!

Kao voćna kultura, kruška je nedovoljno prisutna u srpskoj agrarnoj proizvodnji, tvrdi Dragiša Bjeloglav. Ovaj stručnjak za statistiku u penziji je jedan od najvećih lapovskih proizvođača ove voćke, posedujući preko 42 zasađenih hektara.

Izvor: Pixabay

Kruška uspeva u Srbiji, pretnje rani mraz i kruškina buva

Osnivač firme „Strategic Marketing“, Bjeloglav je isprva uzgajao kruške u Vojvodini, ali je vrlo brzo prebacio proizvodnju u Lapovo. Po njegovim rečima, Šumadija je i te kako plodno tle za uzgajanje ove voćke, ali uzgoj nije bez svojih problema.

„Najgora je kruškina buva. Jednostavno, to je insekt koji napada isključivo krušku i vrlo je agresivan tokom celog perioda od aprila meseca do juna meseca. Posle se malo povlači, ali je baš nezgodna, i ako odbranite krušku od kruškine buve uradili ste veliki deo posla. Viljamovka je jednostavno voćka broj jedan kod krušaka i nema konkurenciju. Odlična je za konzum, odlična je za rakiju i jednostavno je ubedljivo najbolja. Odmah zatim po mom iskustvu ide karmen jer je vrlo kvalitetna, dobro podnosi i napade bolesti i insekata. To su dve sorte koje za sada imam u najvećem obimu,“ ističe Bjeloglav.

Ove godine, ovaj uzgajivač očekuje prinos od dve stotine tona. Međutim, taj prinos može da naraste i do 800 tona kada svi voćnjaci budu u punom rodu. Bjeloglav je u izjavi pojasnio njegov odabir da iz Vojvodine pređe u Šumadiju. „Pomoravlje je rodno, plodno i baš je bogom dato za poljoprivredu. Jedini problem su rani mrazevi sa kojima se moramo izboriti. Ja znam uspešne proizvođače u Sremu, a ovde nisam čuo da neko ima više od 15 hektara. I ideja mi je bila da budem najveći i da kupci dolaze do mene, a ne da ja jurim kupce,“ naglašava sagovornik. Kako tvrdi, on je za svoje proizvodne potrebe otpočeo i izgradnju hladnjače. Sredstva za ovaj poduhvat dolaze preko IPARD programa.

Ispitivanje tržišta

Cena krušaka, navodi Bjeloglav, je stabilna ove godine. U proseku, kreće se između 0.7 i 0.8 evrocenti. Po njegovim rečima, na srpskom tržištu fali domaće kruške. „U januaru i februaru više od 50% prodavnica nema ni jednu krušku. Bude nešto u velikim marketima i već se onda kruška uvozi iz Holandije i Italije, što je veoma čudno za zemlju kao što je Srbija koja može da proizvede krušaka za pola Evrope,“ ističe uzgajivač. „Osnovna ideja nakon istraživanja tržišta je ta da će kruška sigurno za sledećih pedesetak godina biti deficitarni proizvod. I glavni problem je nekako sačuvati tu krušku da se ona pojavi negde u martu, aprilu. A samo čuvanje je mnogo unosniji posao nego proizvodnja.“

Izvor: AgroTV

Pogledajte i: Pametni voćnjak u Kini: QR kod identifikuje kruške

Tagovi