Deformacija listova, nekroza plodova, gubitak tržišne vrednosti… Sve to u voćnjaku pravi štetočina kruškina buva. Njen uticaj, dakako, možete sprečiti zimskim tretiranjem – kombinacijom insekticida (piretroidi) i mineralnog ulja.
Kruškina buva ukratko
Kruškina buva predstavlja značajnu pretnju za kruškine voćnjake, a karakterišu je dva oblika imaga: zimski, koji je tamnosmeđe boje i dužine oko 3 mm, sa crnim i narandžastim pegama, i letnji, koji je svetlosmeđe boje i dužine oko 2 mm, sa tamnim i narandžastim pegama. Jaja kruškine buve su prvobitno bela, dužine oko 0,3 mm, pričvršćena za biljku peteljkom na donjoj strani, preko koje se snabdevaju potrebnim materijalima za razvoj, dok su s gornje strane povezana tankom niti.
Dejan Mujakić, savetodavac za zaštitu bilja u vranjskoj PSSS, naglašava važnost pravovremenog nanošenja uljnih preparata u prvim tretmanima, kako bi se postigla optimalna efikasnost pre polaganja jaja. Kasnije, jaja postaju tamno žuta, a zatim narandžasta, signalizirajući da su spremna za piljenje. Larve prolaze kroz pet razvojnih stadijuma, pri čemu larve prvog stadijuma imaju svetložutu boju s crvenim očima i tročlanim pipcima, dok su larve u kasnijim stadijumima zelenkasto-smeđe boje s izraženim krilima. Prezimljava u obliku zimskog imagoa u pukotinama kore stabla ili ispod opalog lišća.
Ženke polažu jaja krajem zime, pri temperaturama od oko 10°C, grupisano u šest do deset jaja, obično oko pupoljaka, a kasnije na mladim listićima, vrhovima izdanaka, peteljkama, lice i naličje listova. Kruškina buva može imati od 6 do 9 generacija tokom godine. Njena aktivnost izaziva primarne štete zbog ishrane larvi koje isisavaju biljne sokove, što dovodi do deformacije listova, plodova i nekroze pupoljaka i listova.
Sekundarne štete nastaju zbog izlučivanja medne rose od strane kruškine buve, na kojoj se naseljavaju gljivice čađavice, što ometa proces fotosinteze. U slučaju jakog napada, može doći do opadanja listova i plodova, što dovodi do gubitka tržišne vrednosti napadnutih plodova.
Ne đubrite previše
Po Mujakićevim rečima, povećana brojnost i jači napadi kruškine buve mogu biti rezultat prekomernog đubrenja azotom, osetljivosti sorte, suzbijanja korova, smanjenja populacije prirodnih neprijatelja, ali i brzog prilagođavanja insekticidima. Najbolje je sprovesti zaštitu od kruškine buve u ranim fazama razvoja kako bi se sprečile ozbiljne štete koje može prouzrokovati. Kada dođe do prvih toplih dana i temperatura se približi 10°C, prezimljujuće forme kruškine buve izlaze iz skrovišta i polažu jaja, pa je preporučljivo izvršiti zimsko tretiranje kombinacijom insekticida (piretroida) i mineralnog ulja. Tokom vegetacije, i u skladu sa razvojnim stadijumima kruškine buve, koriste se različiti insekticidi.
Mujakić ističe da je zaštita kompleksan i kontinuiran proces tokom cele godine kako bi se održala populacija pod kontrolom. Važno je pratiti dinamiku letenja i započeti suzbijanje pre formiranja kolonija i izlučivanja medne rose. Pored hemijskih mera, značajne su i agrotehničke mere, kao što su:
- izbor manje bujnih sorti prilikom sadnje voćnjaka
- kontrolisano unošenje azota
- letnja rezidba radi poboljšane osvetljenosti i provetrenosti krošnje
- zalivanje samo kada je neophodno radi kontrole rasta stabla.
Izvor: Dobro jutro
