Afrička klima je ove godine znatno naškodila kulturama kao što su kukuruz i soja. Zbog visokih temperatura i dugog sušnog perioda, lisna masa kukuruza je osušena, klipovi su mali i poluprazni, dok soja, iako još uvek zelena i s mahunama, nema razvijeno zrno. Ova situacija se ne može popraviti čak i ako dođe kiša i temperature se snižavaju.
Ratari koji se bave samo suvim ratarstvom pripremaju se za žetvu, dok oni sa stokom započinju siliranje kukuruza kako bi izvukli neku korist od ove sezone. Na području Subotice, nekoliko zemljoradnika već silira kukuruz, pretvarajući biljnu masu u hranu za stoku. Prazne njive su sve prisutnije u Vojvodini, što odražava loše stanje useva.
Kukuruz je skoro suv, a klipovi su veličine fićoka i s malo zrna. Iako nije bogat hranivima, može se koristiti kao hrana za krupnu stoku kada se doda koncentrat ili kukuruz iz prethodnih godina. Vrućine bez padavina ove godine su izazvale neviđenu štetu, koja na nekim poljima iznosi čak 50%. Očekuje se da će stočna hrana biti skupa zbog ovog problema.
pokku
Kukuruz i soja oštećeni – šta sledeće?
Agronom Radomir Šuša iz Bačke Topole navodi da se kukuruz svakodnevno pogoršava zbog afričke klime i da se ne može očekivati poboljšanje bez kiše i sniženih temperatura. Soja je u lošem stanju, sa mahunama koje nemaju zrno i svakoj toplini i suši postaje suvlja.
Prema Dr. Goranu Bekavcu sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, žetva kukuruza mogla bi početi već polovinom avgusta, osim ako visoke temperature ne oštete biljke još više. Ranije zasađeni hibridi možda donesu neki prinos, ali je teško proceniti koliki će biti prosečan prinos po hektaru. Za domaće potrebe potrebno je oko četiri miliona tona kukuruza.
Zemljoradnik Predrag Zarić iz Bačkog Gradišta planira da započne žetvu čim popravi kombajn. Očekuje male prinose zbog malih, polupraznih klipova i predviđa da će mnogi poljoprivrednici biti primorani da smanje obim obrade zemljišta ili da otkažu zakup njiva zbog finansijskih gubitaka.
Izvor: Dnevnik
