Šta je to maklura? Gde se maklura nalazi? A šta ćemo sa plastenicima? I kako se rešava pitanje lavlje grive, koja je takođe u nas?
Dakle, ako vas interesuju maklura, plastenici i lavlja griva – čitajte dalje!
O maklura, maklura
U Desimirovcu kod Kragujevca nalazi se maklura, drvo koje daje neobične plodove u jesen. Plodovi imaju reljefne šare nalik moždanim vijugama, zbog čega se zovu “adamova jabuka”, “konjska jabuka” ili “drvo-mozak”. Ova biljka, poreklom iz Severne Amerike, koristi se za vetrozaštitne pojaseve i može se naći i u različitim krajevima Srbije.
Maklura brzo raste, doseže visinu od 20 metara i prečnik od 50 centimetara, te je veoma otporna na sušu, mraz, bolesti i štetočine. Njeno korenje, koje može dostići dubinu od osam metara, koristi se za sprečavanje erozije tla. Plodovi nisu jestivi, ali njihov sok pomešan s vodom koristi se za tretiranje gljivičnih oboljenja kod biljaka. Drvo maklure je izuzetno tvrdo i koristi se za loženje i obradu.
Plastenici i lavlja griva, jelte
Na teritoriji Beograda, u plastenicima se obavlja čišćenje i priprema za novu sezonu. Poljoprivrednici uklanjaju biljnu masu nakon berbe paradajza, koriste dezinfekciona sredstva, kreč i stajnjak kako bi poboljšali kvalitet zemljišta i PH vrednost. Neki ostavljaju zemljište da odmori sedam do deset dana nakon obrade, dok drugi odmah kreću sa setvom. U plastenicima se sada pripremaju leje za zimu, gde će se gajiti salata, spanać ili rasad. Pored redovnih poslova u plastenicima, započelo je i pakovanje praziluka za prodaju.
Na Tari je tokom berbe gljiva pronađena lavlja griva, koja se inače retko viđa u Srbiji. Mitar Rojević iz Kragujevca pronašao je dva primerka ove gljive na stablima bukve. Ove gljive, koje teže 300 i 400 grama, specifične su po svom izgledu i ukusu. Nemaju tipičnu dršku i šešir, već podsećaju na klupko s resama, dok njihov ukus podseća na morske plodove. Mogu se seći na šnicle, pržiti ili sušiti. Lavlja griva, poznata i kao jež pečurka, popularna je u Americi, Kini i Japanu, a u Evropi je ređa. Zbog svojih lekovitih svojstava uzgaja se širom sveta. Smatra se da pomaže regeneraciji nervnog sistema i poznata je kao prirodna hrana za neurone, što je čini značajnom u istočnjačkoj medicini i kuhinji.
Uz opis maklure, pripreme plastenika i gljive lavlje grive, ovi primeri ilustruju raznolikost prirodnih resursa i poljoprivrednih aktivnosti u Srbiji.
