U okviru ovogodišnjeg Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu održana je i radionica gde je tema meso iz laboratorije i nastanak istog. Organizator ove radionice bo je novosadski Institut BioSens,a vodila ju je dr Ivana Gađanski, stariji istraživač u Institutu i voditelj Grupe za molekularno inženjerstvo i ćelijsku poljoprivredu.
Radionica je prvobitno bila osmišljena za mlade ljude i decu s namerom da im približi proces stvaranja hamburgera i šnicli u laboratoriji, te da istakne razlike između tog mesa i onog koje se tradicionalno koristi u ishrani. S obzirom na to da je meso bogato proteinima, ono je od ključnog značaja za ljudsku ishranu.
Međutim, kako se očekuje porast populacije, predviđa se da će do 2100. godine na Zemlji biti preko 11 milijardi ljudi. Postoji zabrinutost da trenutni resursi neće biti dovoljni da zadovolje sve potrebe ljudi za hranom. Stoga, naučnici se trude da pronađu alternativne načine proizvodnje mesa. Ipak, važno je imati na umu da kultivisano meso ne treba da zameni tradicionalne metode proizvodnje, već da ih dopuni.
Zašto baš meso iz laboratorije? Stručnjaci pojašnjavaju
Dr. Ivana Gađanski je objasnila da je ćelijska poljoprivreda inovativna tehnologija koja kombinuje biologiju, bioinženjering i nauku o hrani kako bi proizvela meso u laboratoriji. Ona je naglasila da se za ovaj proces koristi mali komadić mišićnog tkiva od životinje koji se uzima pod anestezijom kako bi se sprečilo osećanje bola.
Iz takvog tkiva može se dobiti čak 80.000 hamburgera u laboratorijskim uslovima. Iako ova brojka zvuči veliko, i dalje je proces veoma skup. Dr. Gađanski je takođe istakla da kultivisano meso trenutno nije dostupno u prodavnicama, što dodatno otežava njegovu široku upotrebu.
Iako je prvi hamburger stvoren ovom tehnologijom još 2013. godine u Holandiji, proizvodnja i dalje ostaje veoma skupa. Zbog toga stručnjaci iz BioSense-a nastoje da je učine pristupačnijom. Ovakav način proizvodnje mesa postaje sve popularniji širom sveta, posebno zbog humanijeg odnosa prema životinjama i očuvanja zemljišta koje bi inače bilo iskorišćeno za ispašu stoke.
Takođe, sve više vegana i vegetarijanaca prihvata ovakvu vrstu mesa jer se životinje ne povređuju. Iako je trenutno ova tehnologija futuristička, postoje planovi za njeno korišćenje i u svemirskim misijama kako bi se obezbedio dovoljan izvor proteina za astronaute. Ovo već funkcioniše u praksi kod ruskih kosmonauta.
Dr. Gađanski je takođe istakla da postoji veliki interes za ovakvu proizvodnju mesa u zemljama poput Singapura i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kod njih je obradivo zemljište ograničeno i samim tim je uvoz mesa neophodan. U Singapuru je čak dobijena prva dozvola za komercijalizaciju kultivisanog mesa. Na radionici, deca su na popularan način imala priliku da vide proces uzimanja ćelija i njihovo umnožavanje, a učestvovala su i u sastavljanju delova hamburgera.
Izvor: Poljoprivrednik
