Ove leteće naprave koje možemo kontrolisati preko pametnog telefona su znatno transformisale poljoprivredu. Zapravo, dobili smo mogućnost da iz udobne fotelje obavimo jedan od najtežih poljoprovrednih zadataka, a to je prašenje polja pesticidima, herbicidima i fungicidima, ali i bio-preparatima, folijarnim đubrivima i vodom, čistom ili sa aditivima.
Umesto rasipanja hemikalija i muke s crevima i traktorskim prikolicama, dron pažljivo doleti iznad useva i precizno nanosi sredstvo tamo gde treba – uz mogučnost mašenja samo dva centimetra, a što se potrošnje preparata tiče, precizan je u kap. Svaki list dobija svoj deo tretmana, bez nepotrebnog curenja u zemlju ili susedne parcele. Radna snaga se štedi jer više ne treba troje ljudi da vuku opremu, a vreme se sabija u efikasne minute leta.
Još važnije, priroda konačno može malo da odahne – manje prskanja znači i manje zagađenja tla i podzemnih voda. A tamo gde čovek teško može da kroči – na strminama, u blatnim poljima ili tamo gde je voda već ušla u redove – dron dolazi bez problema, lebdi, odradi svoj posao i nestane.
Iako je poljoprivreda oduvek bila vezana za zemlju, sada ima jakog saveznika na nebu. Međutim, korišćenje dronova je samo deo nadolazeće digitalne poljoprivrede o kojoj će se sve više govoriti i koja će pored konfora za poljoprivrednike, doneti i mnogo bolji prinos. Pored toga, zanimljive mašine, korišćenje interneta i uvezivanje naprednih IoT sistema u svrhe ove industrije će pokrenuti mlade generacije da se više, direktno ili indirektno, uključe u pitanja voćarstva, povrćarstva, stočarstva i drugih poljoprivrednih podgrana.
Pogledajte video iz emisije Bolja Zemlja, u kojoj naš voditelj razgovara sa domaćim pionirom prskanja dronovima, Ljubišom Stojanovićem.
