Bolesti koje napadaju jabuke u voćnjaku mogu se preneti i u skladišta, što predstavlja značajan problem za čuvanje plodova. Među najopasnijim patogenima je gljiva monilija, prouzrokovač truleži plodova. Zorica Lazić, savetodavac u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi u Užicu, objašnjava da je Monilia fructigena ekonomski najznačajnija vrsta gljive iz roda Monilija na jabukama u Srbiji. Ova gljiva može zaraziti plodove tokom cele vegetacije, od zametanja do berbe, ali su najosetljiviji u kasnijim fazama zrenja, što povećava rizik od prenosa u skladište.
Igor Klyakhin
Kako monilija napada?
Gljiva prezimljava u krošnjama voćaka ili na zemljištu u obolelim plodovima, kao i u zaraženim granama i rak ranama. Pri povoljnim uslovima vlažnosti, sledećeg proleća ili leta, formiraju se konidije koje se razmnožavaju, a do plodova ih prenose kapi kiše, insekti ili vetar. Infekciji pogoduju visoke temperature i vlažni uslovi sredine. Plodovi se zaražavaju direktno kroz kutikulu ili kroz pukotine i povrede nastale usled insektnih napada, vetra ili kiše.
Prvi znaci zaraze su koncentrične, svetlosmeđe pege koje se šire, a tkivo unutar njih nekrotira. Kasnije ceo plod bude zaražen, a na površini se pojavljuju sporonosna tela raspoređena u vidu koncentričnih krugova. Usled potpunog prožimanja micelijom gljive, plodovi gube vodu, smežuravaju se i deluju kao mumije. Takvi plodovi ostaju pričvršćeni za grane ili opadaju na zemlju. U skladištu, zaraženi plodovi razvijaju crnu trulež, pri čemu zahvaćeni deo ploda postaje crn ili tamno obojen.
Kaichankava Larysa
Kako postupiti protiv monilije?
Kada zaraženi plodovi dospeju u skladište, širenje bolesti se ne može zaustaviti niti postoje hemijski preparati koji se smeju koristiti u skladištu za suzbijanje zaraze. Stoga je ključno sprečiti ulazak monilije u skladište pravovremenom zaštitom u voćnjaku i nizom preventivnih mera, uključujući one pre podizanja zasada.
Preventivne mere kontrole obuhvataju podizanje zasada na terenima sa dobrim provetravanjem krošnje, uklanjanje i uništavanje mumificiranih plodova iz krošnje i sa površine zemljišta odmah posle berbe, suzbijanje insekata da bi se sprečila oštećenja plodova, orezivanje i spaljivanje suvih grana.
Hemijske mere uključuju prskanje plodova u fazi sazrevanja registrovanim fungicidima kako bi se sprečilo prenošenje truleži u skladište. Važne su i jesenje prskanje preparatima na bazi bakra u vreme kada opadne 70% listova, kao i zaštita fungicidima na bazi bakra posle rezidbe u proleće.
Sve ove mere imaju za cilj da se monilija drži pod kontrolom i da se spreči njen ulazak u skladišta, čime se omogućava bolje očuvanje kvaliteta i trajnosti jabuka. Primena ovih metoda i tehnika ključna je za uspešno vođenje voćnjaka i održavanje zdravlja plodova tokom skladištenja.
Izvor: Dobro jutro
