Navodnjavanje u Srbiji već dugi niz godina predstavlja značajan problem za poljoprivrednike, naročito zbog sve učestalijih suša koje pogađaju ovo podneblje. Uprkos tome što je država pre više od deset godina obezbedila kredit od 100 miliona dolara za unapređenje sistema za navodnjavanje, prošle godine je zabeležen manji broj navodnjavanih površina nego 2013. godine.
U 2023. godini, od ukupno 3,4 miliona hektara poljoprivrednih površina u Srbiji, navodnjavano je svega 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara, što predstavlja pad od 12,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci, koje je objavio Republički zavod za statistiku, ukazuju na to da je situacija pogoršana u poslednjoj deceniji, uprkos državnim inicijativama i obećanjima o ulaganjima u ovaj sektor.
Država je 2013. godine pokazala ozbiljnu nameru da reši problem navodnjavanja. Ovo je počela da rešava dogovorivši se sa Fondom za razvoj Abu Dabija o kreditu vrednom 100 miliona dolara. Ovaj kredit, sa rokom otplate od 20 godina i grejs periodom od pet godina uz kamatu od 2,5 odsto, trebalo je da posluži za razvoj sistema navodnjavanja koji bi obuhvatili dodatnih 100.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.
Procene su tada ukazivale na to da bi ulaganje trebalo da se vrati u roku od četiri godine kroz ratarske useve. Pritom bi voćnjaci i povrtnjaci doneli povraćaj uloženih sredstava za manje od tri godine. Pored toga, bilo je planirano otvaranje 8.000 novih radnih mesta. Naknadno s tim bi sezonski posao pronašlo još 310.000 ljudi. Kako se ističe, oni bi se bavili poslovima kao što su uklanjanje korova, žetva, orezivanje, sortiranje i slične aktivnosti.
Navodnjavanje, opet i opet
Posebna pažnja bila je usmerena na uzgajivače malina. Za njih je procenjeno da bi profit po hektaru mogao porasti sa 1.900 evra bez navodnjavanja na 4.200 evra uz primenu sistema navodnjavanja. Tadašnji ministar poljoprivrede, Dragan Glamočić, naglasio je da je kompletna dokumentacija za izvođenje ovog projekta spremna.
Planirano je da se u prvoj fazi realizuje navodnjavanje na 25.000 hektara, od ukupno planiranih 100.000 hektara. Projekat je trebalo da obuhvati 13 različitih lokacija širom Srbije. Fokus istog je bio na izgradnju infrastrukturne mreže za navodnjavanje. Naglašavamo, dotična mreža bi osigurala stabilne uslove za poljoprivrednu proizvodnju.
Ipak, uprkos optimističkim najavama i dobro definisanim planovima, realizacija ovih projekata nije išla prema očekivanjima. Prošle godine, statistika je pokazala da su napori u razvoju sistema za navodnjavanje bili nedovoljni, a navodnjavane površine su smanjene.
Ove činjenice ukazuju na potrebu za dodatnim ulaganjima i boljom organizacijom. Samo na taj način bi se obezbedio održiv razvoj poljoprivrednog sektora u Srbiji, naročito glede klimatskih promena koje sve češće donose suše i druge ekstremne vremenske uslove. Samo kroz efikasno korišćenje resursa i implementaciju modernih tehnologija moguće je smanjiti rizik od gubitka prinosa i unaprediti kvalitet poljoprivredne proizvodnje.
Izvor: Agronews
