Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku izjavio je da proizvođači ne treba da menjaju sorte maline da bi rešili trenutnu krizu u malinarstvu. „Vilamet“ i „miker“, sorte malina koje su proslavile srpsko malinarstvo, treba da ostanu bazične u našoj proizvodnji.
Pojedine sorte maline ekonomski isplativije od većine
Prema njegovim rečima, nauka registrovala i sistematizovala više od 1.500 jednorodnih i dvorodnih sorti crvene, crne i purpurne maline. Međutim, neveliki je broj onih koje su ekonomski isplative po trenutno svetsko tržište. „Malinarima ne preporučujem da menjaju ove sorte u zasadima, jer smo po njima prepoznatljivi na svetskom tržištu. Sortiment koji mi imamo je namenjen preradi i tu su kupci već dali svoj sud,“ upozorio je Leposavić.
Kako naglašava u intervjuu za list „Politika“, u malinogorjima Srbije „vilamet” je od sredine sedamdesetih godina prošlog veka privredno najznačajnija i najzastupljenija sorta. Učešće „vilameta“ u zasadima kod nas iznosi neverovatnih 90%. sorta je jako rodna i u povoljnim agroekološkim uslovima, uz intenzivnu negu, može dati prinos i preko 20 tona po hektaru.
„Miker”, podsetio je Leposavić, je američka sorta nastala ukrštanjem „vilameta” i „katberta”. Sagovornik je dodao da zbog izuzetno kvalitetnog ploda raste tražnja za ovom sortom. U poređenju sa „vilametom“, „miker“ ostvaruje bolju cenu na svetskom tržištu. Dobro podnosi transport, pogodna je za smrzavanje, preradu i potrošnju u svežem stanju.
Moderni problemi uzgoja ekonomski bitnih sorti
Po Leposavićevim informacijama, saznajemo da se srpska malina navedenih sorti izvozi širom sveta, pogotovo u zemlje Zapadne Evrope, Istočne Azije, i u SAD. Međutim, ističe kako nedostaje klonska selekcija i unapređenje proizvoda. Zbog uvoza sadnog materijala iz desetak zemalja proizvedenog po različitim postupcima, domaći sadni materijal je izgubio sortne karakteristike. „Problem je u poreklu i zdravstvenom statusu. Mi imamo uslove da naš postojeći sadni materijal umnožimo i unapredimo i to je pravo rešenje za naše malinarstvo,“ zaključio je sagovornik.
Izvor: Forum Info
Kao stručnjak za uzgoj voća, Leposavić pomno prati situaciju u domaćem malinarstvu već godinama. Kako navodi u predgovoru svoje najnovije knjige „Savremena proizvodnja maline“, poslednjih godina imamo velike oscilacije u ovom proizvodno-prerađivačko-prodajnom sektoru. Pored negativnog dejstva klimatskih nepogoda, jedan od uzroka zastoja u proizvodnji je slabija ekonomska motivisanost malinara i hladnjačara u godinama lošijih cena u otkupu. Međutim, stoji dalje u predgovoru, tu figurira i dugogodišnje odsustvo struke, a nedostaju praktična znanja primenljiva u zasadima.
Izvor: Politika
Pogledajte i: Hladnjačari uništavaju proizvodnju maline, Ministarstvo pregovara sa strancima o izvozu srpskih malina, Malina u Srbiji: nerešena pitanja i trenutno stanje stvari
