Tokom poslednjih par meseci, srpska malina je bila goruća tema, na lokalnom kako i državnom nivou. Još uvek nisu pronađena adekvatna rešenja po pitanju otkupne cene, a u maloprodaji kilogram voćke i dalje potrošače košta papreno. I dok malinari i hladnjačari tvrde da ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, iz Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu navode da ne prestaju da izlaze u susret sa različitim merama za ispomoć.
Cena proizvodnje malina
Kad god se istakne predlog otkupne cene malina, proizvođači naglase da je nedovoljna za pokriće troškova proizvodnje. Međutim, tačna cena proizvodnje je tema oko koje ni domaći stručnjaci nisu u saglasju. Primera radi, Katedra za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu tvrdi da proizvodnja košta malinare najmanje 195 dinara po kilogramu. Znatno manju računicu, od 130 dinara, ističe Katedra za agrobiznis na istom tom fakultetu.
Zbog ovakvih fluktuacija u ceni, pojedini uzgajivači se okreću samostalnoj organskoj proizvodnji. Jedan od takvih proizvođača je i Branko Milovanović iz sela Lopatanj kod Osečine. „Ima dobru cenu, pogotovo ove godine,“ ističe ovaj malinar. „Cena je 350 dinara za kontrolisanu proizvodnju, a komercijalna je 180 dinara. A nije teže ništa.“
Novi rod, stari problemi
Prošle godine, srpske hladnjače su malinu plaćale u proseku 500 dinara po kilogramu. Zbog dotične cene, u novu sezonu ušlo sa pozamašnim lagerom neprodate robe. Preko toga, cena od 200 dinara za malinu roda 2023. je, po rečima Božidara Jokovića, previše mala. Jokić, kao predstavnik Udruženja „Naša malina“ iz Arilja, navodi da je kod malih hladnjačara na lageru oko 5.500 tona neprodate robe. On tvrdi da je upravo tolika količina ove voćne kulture uvezena iz konkurentskih zemalja.
Izvor: Vijesti Online
Naknadni problem predstavlja visoka cena berača. I u ovoj sezoni, gazdinstva plaćaju sezonske radnike najmanje 4.000 dinara dnevno za berbu crvenog zlata. Zato se dešava da proizvođači ostavljaju ogromne prinose maline neobrane, usredsređujući se samo na količinu koju mogu da uberu u krugu porodice.
Iskusni malinar Milovan Jakovljević, član Skupštinskog odbora za poljoprivredu, izneo je predlog da se 5% ukupnog budžeta za agrar odvoji za interventne mere ka malinarstvu. Kako tvrdi Jakovljević, budžet je namenjen „…upravo za ovakve momente kada je potrebno da država reaguje, a potrebno je 100 dinara po kilogramu da podstakne proizvodnju, odnosno da izvrši subvenciju. Pedeset hiljada tona po 100 dinara je pet milijardi. Taman toliko koliko je Vlada prošle godine opredelila proizvođačima suncokreta.“
Odgovor Vlade
Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković se u toku prethodna dva meseca redovno sastajala sa predstavnicima malinara i hladnjačara u cilju razrešenja svih problema. Kako je navodila u nekoliko intervjua, cenu malina ne diktira Ministarstvo, već tržište. Dala je i izjavu povodom dodele kredita malinarima preko Poštanske štedionice namenjene hladnjačarima za isplatu prošlogodišnjeg duga malinarima.
„Očistili smo stare dugove, nemate repove, imate pojačane kontrole na terenu. Jako vodimo računa šta se sa čim prodaje, da li se prodaje srpska ili neka druga. Ako se prodaje neka druga ona ne može da ide kao srpska. Tu smo da povedemo računa o ambijentu. A cena će doći sama od sebe kada sve to sa strane, što možda remeti uslove ovog tržišta, sklonimo,“ zaključila je Tanasković.
Izvor: RTS
