Prema podacima sa poslednjeg popisa poljoprivrede, u Srbiji ima 1.261.323 košnica pčela, dok su podaci Uprave za veterinu da ih ima 1.600.000. Tačan uzrok nepodudaranja brojeva s popisa i onih koje Uprava poseduje nije zvanično utvrđen, ali prema rečima predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), Rodoljuba Živadinovića, postoji mogućnost da su veliki broj nepravilno evidentiranih košnica i loše sproveden popis dva potencijalna razloga.
„Mi ne znamo gde je problem, da li je problem u tome da je loše odrađen popis ili je broj košnica koji je lažno obeležen zaista tako veliki – mi ne znamo odgovor na to pitanje“, istakao je Živadinović.
Aman, koliko imamo košnica?!
Prema zakonu, pčelar je dužan da kontaktira veterinara, koji zatim treba da izađe na teren kako bi obeležio košnicu, a takođe je obavezan da jednom godišnje (u proleće, u sklopu aktivnog nadzora) poseti pčelinjak i proveri broj košnica na tom području, objašnjava Živadinović.
On ističe da veterinari iz privatnih veterinarskih stanica obeležavaju košnice, jer država već duže vreme nema svoje veterinare. To su, kako on navodi, veterinarske stanice koje se prijavljuju na konkurse kod države i dodeljuju im se različiti zadaci, a jedan od njih je obeležavanje košnica.
Međutim, prema informacijama koje ima SPOS, u nekim situacijama primećene su zloupotrebe prilikom obeležavanja košnica (s ciljem da se dobiju veće subvencije koje se inače dodeljuju po košnici). Na primer, neko može dogovoriti s veterinarom da mu izda pločice za obeležavanje košnica, iako ni košnice ni pčele ne postoje, apostrofira Živadinović.
U digitalnom je spas
Kako Živadinović rezignirano navodi, nedopustivo je da novac od subvencija uzima neko ko nije pčelar ili je pčelar koji ima sto košnica, a upiše da ih ima 300. Prema njegovom mišljenju, digitalizacija je moguće rešenje za smanjenje zloupotreba u pčelarstvu.
„Mi smo državi predložili digitalizaciju. Ponudili kompletno rešenje. U saradnji sa Institutom BioSens smo utvrdili da je naše rešenje tehnički moguće,“ dodaje on. „To je prihvaćeno na poslednjem sastanku koji smo imali sa premijerkom (Ana Brnabić) i ministarkom poljoprivrede (Jelena Tanasković). Uz zaključke sa sastanka da se na tome radi, jelte. Sada čekamo da Ministarstvo pokrene proceduru. Da se napravi radna grupa. A treba razgovarati i sa par uprava, odnosno Upravom za veterinu, Upravom za zaštitu bilja i još jednom sa njima proći kroz naš predlog (…) Da vidimo da li ima smetnji sa njihove strane“.
Živadinović predlaže da gazdinstva koja se otkrije da imaju lažne košnice treba da budu pasivna. Kako naglašava, oni koji nepravedno troše sredstva poreznih obveznika ne bi trebalo da ostvare pravo na subvencije najmanje pet godina.
Legalni okvir oko košnica za pčele
Prema Zakonu o podsticajima u poljoprivredi, pravo na korišćenje podsticaja u stočarstvu ima pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje je nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva. Pravo ostvaruju pod uslovom da su obeležili i registrovali stoku ili košnice pčela u Centralnoj bazi podataka o obeležavanju životinja. Naravno, ima i izuzetaka. Regisracija nije nužna za živinu i ribe. Takođe, vlasnik stoke ili košnica pčela mora biti prijavljen u centralnoj bazi ili biti član poljoprivrednog gazdinstva.
Kada je reč o subvencijama za košnice pčela, takođe je potrebno obnoviti registraciju u Registru poljoprivrednih gazdinstava za tekuću godinu. Obnova se vrši za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica pčela.
Zakonom je propisano da se podsticaji za košnice pčela ostvaruju u iznosu od minimalno 500 dinara po košnici. U 2023. godini, subvencija po košnici pčela iznosila je 800 dinara. A inače se za ovu godinu najavljuje povećanje subvencije na 1.000 dinara.
Izvor: Nova ekonomija
