Saša Radivojević, prepun zadovoljstva, nas je ugostio među svojim košnicama, punim pčela razume se, u Obedskoj Bari. Čak 400 košnica ga je okruživalo dok smo razgovarali o zanatu pčelara, a o istom je govorio zdušno, prepun elana i ljubavi. Jer naposletku, ljubav je ključna ako se radi sa pčelama.
A ključno je, dakako, i znanje. Kako ističe sagovornik, pčela recimo ne prepoznaje boje kao čovek. Ali se košnice svakako boje u različitim bojama jer one emituju određenu energiju koju jedinke prepoznaju. Ovo je važno jer svaka pčela onda zna gde treba da se vrati, kada da se vrati, i odakle da ode.
Trenutno, dok je hladno vreme, pčele su u nekom obliku poluhibernacije. Radivojević je apostrofirao da su one u biti i dalje aktivne, ali ne toliko. Sada polako konzumiraju nabavljeni med i čekaju da se napolju sunce vrati kako bi nastavile sa marljivim radom.
Benefit pčela veći nego što mislimo da jeste
Naš YouTube kanal je vazda bio mesto gde se o pčelama pričalo u superlativu. Ali pre Radivojevića, nismo znali da pčele zapravo i ekološki pomažu svojim radom. Naime, ako ima kakve kontaminacije u cvetu, pčela ima jednu žlezdu koja izoluje metabolitet te hemije. Njen proizvod od kojeg nastaje med neće ovu hemiju sadržati – pomoću te žlezde, ona će je pročistiti. Time ona štiti i nas i prirodu.
Primetili smo da je Radivojević pun radosti i nekog mira kada priča o pčelama. Ta radost se samo povećala kada smo ga pitali za mlade naraštaje. Njega posebno raduje, kako je istakao, kada se mladi ljudi interesuju za pčelarstvo. Budućim kolegama je čak dao i instrukcije za neke početne korake. „Prvo provedite jedno dve godine sa ispraksovanim pčelarom“, veli on. „Posmatrajte košnice. Gledajte kako on radi i učite. Potom krenite polako sa dve-tri košnice i onda se polako upustite u dalji rad“.
Prema njegovim rečima, nekih 300 košnica je dovoljno da se snabdeva jedna porodica. A za nešto više? O tome ćete saznati u video prilogu dostupnom na našem YouTube kanalu.
