U poseti novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ekipa „Bolje zemlje“ je imala čast da upozna NS Seme, najrasprostranjeniji agrarni proizvod Srbije. Srđan je u razgovoru sa profesorkom dr Draganom Latković u detalj saznao šta je to što ovu instituciju čini „institutom od nacionalnog značaja za Srbiju“.
Ko sve sadi „NS Seme“?
Dr Latković je, pre svega, istakla neke ključne brojke koje govore koliko je seme poreklom iz Novog Sada rašireno po svetu. Naime, prema rečima naše sagovornice, preko 43 biljne vrste je proizvedeno u Institutu, a stvoreno preko 1.600 sorata hibrida.
Trenutno Institut izvozi seme u preko 33 zemlje širom sveta, te je prisutno na svim kontinentima. „Posebno smo ponosni što je svaki osmi suncokret na svetu poreklom iz Novog Sada,“ dodaje dr Latković.
Tokom razgovora, Srđan se dotakao recentnih (ne)očekivanih klimatskih promena. Dr Latković je apostrofirala da danas ne postoje striktna godišnja doba kao što je to bilo pre nekoliko decenija. Posebno je naglasila da je ovaj period, dakle nagli porast temperature tokom februara, kritičan po bilje. Dodala je da je, uz adekvatnu prihranu, potrebno i zatvarati zemljište zbog zadržavanja vlage, koja nam i te kako fali.
„Poenta uspešne i dobre proizvodnje jeste da čuvamo vlagu u zemljištu,“ naglasila je dr Latković. „jer moramo da znamo da mi živimo u jednom semi-aridnom području i da je ograničavajući faktor u proizvodnji upravo visoke temperature tokom juna, jula i avgusta i mala količina padavina. Znači, ove padavine kakve sad imamo tokom zimskih meseci treba nekako da sačuvamo u zemljištu. Moj savet je da poljoprivredni proizvođači iskoriste ovo lepo vreme tokom februara i pored prihrane pšenice izvrše i zatvaranje zimske brazde ne bi li sačuvali vlagu.“
Razgovor se, svakako, nije tu završio. Dr Latković se dotakla i tačnog procesa pripreme zemljišta, počev od uzorkovanja i analize na sadržaj nitratnog azota. O ovome, kao i sijasetu srodnih tema, više možete saznati u propratnim video prilozima na zvaničnom YouTube kanalu „Bolje zemlje“.
