Optimalni rok da se obavi setva pšenice ove godine trajaće do 25. oktobra, a prema podacima „Žita Srbije“ očekuje se da će pšenica biti posejana na oko 500.000 hektara. Ovo predstavlja značajno smanjenje u poređenju sa prošlogodišnjih 625.000 hektara. I dalje postoji mnogo neobrađenih njiva nakon žetve prolećnih useva, te se predviđa da će mnogi poljoprivrednici probiti optimalni rok za setvu i nastaviti sa radovima u novembru.
Saša Atanasković, ratar iz Turije, započeo je setvu pšenice zajedno sa svojom ćerkom Milicom. Planira da zaseje otprilike iste površine kao i prethodne godine. Atanasković je kupio strano seme, ali će deo njiva posejati svojim sopstvenim semenom. On navodi da je obavio predsetvene pripreme, ali su ga padavine ometale u završetku setve. Ipak, kiša je bila dobrodošla jer je donela potrebnu vlagu zemljištu posle velike suše, što će ubrzati nicanje semena.
Uprkos očekivanju da će pšenica biti posejana na oko 500.000 hektara, stručnjaci ukazuju na brojne izazove. Atanasković priznaje da od pšenice nema značajne zarade, ali se odlučuje za nju jer jesenje i zimske padavine pružaju dovoljnu vlagu za rast biljaka do žetve. On dodaje da pšenicu seje i zbog plodoreda, jer ona predstavlja odličan preduslov za ostale useve, što obezbeđuje veće prinose bez obzira na vremenske prilike.
Setva pšenice isplativa ili ne? Evo šta veli struka
Stručnjaci ističu da se pšenica ipak može isplatiti uz pravilnu agrotehniku. Prof. dr Miroslav Malešević preporučuje da setva bude završena do 25. oktobra, jer su padavine stvorile idealne uslove za setvu i brzo nicanje. On upozorava poljoprivrednike da ne preteruju u gustini setve i upotrebi semena, preporučujući da se koristi 450 zrna po kvadratnom metru.
Međutim, postoji zabrinutost zbog pada kvaliteta pšenice u narednoj godini, jer se očekuje veća upotreba nedeklarisanog semena. Poljoprivrednici su suočeni sa finansijskim poteškoćama zbog niskih prinosa i cena. Cena pšenice ostala je na nivou od pre deset godina, dok su tada repromaterijali bili znatno jeftiniji. Realna cena pšenice bila bi 26-27 dinara po kilogramu, ali je pre tri godine cena iznosila 35-40 dinara. Međutim, iako cena pšenice pada, cene pšeničnih proizvoda ostaju nepromenjene.
Troškovi setve ove godine biće veći za 5-6% u poređenju sa prethodnom godinom. Zadružni savez Vojvodine navodi da je teško precizno odrediti troškove po hektaru zbog različitih cena đubriva i semena. Dok se gorivo prodaje po stabilnoj ceni, veštačko đubrivo i semena variraju u cenama – strana semena su skuplja, a domaćeg semena nema dovoljno na tržištu.
Izvor: Poljoprivrednik
