Maline koje nisu iskrčene zbog niskih otkupnih cena i ove godine su obrane, treba pripremiti za narednu sezonu. Ključni radovi uključuju uklanjanje korova, rezidbu odmah nakon berbe, navodnjavanje i zaštitu od bolesti i štetočina.
Cvetni pupoljci maline formiraju se krajem leta i tokom jeseni. Ovaj dugotrajan i složen proces završava se na novim izdancima neposredno pre cvetanja. Neophodno je obezbediti optimalne uslove za njegov tok, jer od toga zavisi rodnost u narednoj vegetaciji. Malinjake treba redovno negovati, posebno od berbe do završetka vegetacije, kako bi se razvili kvalitetni i zdravi izdanci koji će doneti rod sledeće godine.
Pravilna zaštita maline od bolesti i štetočina sačuvaće listove, koji su neophodni za stvaranje i korišćenje hraniva tokom formiranja cvetnih začetaka. Stručnjaci preporučuju program zaštite koji uključuje jedno zimsko tretiranje tokom pucanja pupoljaka, četiri prolećna tretiranja, jedno prskanje nakon berbe, koje se po potrebi može ponoviti, i jedno u drugoj polovini septembra ili početkom oktobra.
Prva dva tretiranja nakon berbe su najznačajnija, jer je to period intenzivnog razvoja prouzrokovača bolesti i štetočina, osiguravajući da zdravi izdanci uđu u zimu. Tretiranje odmah nakon berbe i uklanjanja starih izdanaka (jul-avgust) usmereno je na suzbijanje bolesti lista i stabla, grinja, malinine mušice i muve galice. Svi tretmani se izvode prema preporukama stručnjaka.
Tretman zarad boljih plodova maline – proces
Krenuti ranom zorom
Vremenski uslovi često mogu biti ograničavajući faktor za pravovremenu zaštitu biljaka. Stručnjaci navode da tretiranje na temperaturi višoj od 25°C može izazvati ožegotine na vegetativnim delovima biljaka. Takođe, pri visokim temperaturama dolazi do isparavanja nosača aktivne supstance, što smanjuje čestice pesticida, pogoršava njihovo prijanjanje i izlaže ih vetru. Kako bi se izbegao negativan uticaj visokih temperatura tokom letnjih meseci, tretiranje zasada treba obavljati u ranim jutarnjim ili kasnim poslepodnevnim satima.
Eliminisanje korova
Neophodna mera u malinjaku posle berbe je uništavanje korova. Ako se izostavi, korovi će konkurisati ostavljenim izdancima za hranu i vodu, što je najpotrebnije malinjacima u julu i avgustu, a takođe su i dobra podloga za razvoj štetnih organizama. Po pravilu, herbicide ne bi trebalo koristiti u zasadima dok se malina dobro ne ukoreni. Poslednjih godina, neki herbicidi se u manjim dozama koriste odmah posle sadnje. Međutim, potrebno je biti veoma oprezan i ne koristiti ih bez prethodne konsultacije sa stručnjacima. U rodnim zasadima, gde se kombinuju mehaničke i hemijske mere, hemijske mere bi trebalo primenjivati samo u pojasu širine 0,5 metara sa obe strane reda.
Obavezno navodnjavanje
Početak i tok formiranja cvetnih pupoljaka maline zavise od vlažnosti vazduha, količine hranjivih elemenata u zemljištu, vremena i načina đubrenja, starosti malinjaka i drugih faktora. Najznačajniji ekološki činioci su svetlost, toplota i voda. Proces formiranja cvetnih pupoljaka otežava se u uslovima velike zasenjenosti, jer zasenjeni listovi proizvode manje ugljenih hidrata neophodnih za taj proces.
Sve neophodnija mera je navodnjavanje, naročito tokom sušnog leta, posebno na lakom i propustljivom zemljištu koje brzo gubi vodu. Nedostatak vode može smanjiti rast izdanaka za narednu godinu i smanjiti njihov broj. Zalivanje se preporučuje posebno u zasadima gde su izdanci kasno zakinuti (pred berbu). Ne sme se dozvoliti isušivanje površinskog sloja do dubine gde je najveća masa korena, ali ni preterano zalivanje jer višak vode može odložiti proces formiranja cvetnih pupoljaka. Umerena vlažnost utiče na pravilnije i brže odvijanje ovog procesa. Takođe, rani jesenji mrazevi mogu oštetiti nedozrele izdanke, naročito ako su kasno prihranjeni azotnim đubrivima ili ako je kasno obavljeno navodnjavanje.
Promptna rezidba maline: obavite to odmah posle berbe!
Preporučuje se da odmah nakon berbe počne rezidba, odnosno da se iseku izdanci koji su doneli rod i ostave nekoliko dana da svenu. Ukoliko su temperature visoke, izdanci se mogu ostaviti na žici da prave hlad novim izdancima. Kasnije ih treba izneti i spaliti. Ako se odsečeni izdanci odmah uklone iz zasada, mladi izdanci, koji su do tog momenta rasli u zaseni, biće izloženi jakom suncu. A upravo to može izazvati ožegotine na listovima i stablu. Najbolje je iznositi izdanke iz zasada kada je oblačno vreme ili u jutarnjim i večernjim satima. Na taj način bi se novi izdanci postepeno prilagodili vremenskim uslovima.
Rezidbom se smanjuje rizik od razvoja bolesti i štetočina. Poboljšava se provetravanje i osunčavanje izdanaka koji će doneti rod sledeće godine. Oni bolje dozrevaju i imaju više hrane i vode. Ovo im je potrebno za dovoljan razvoj i formiranje cvetnih pupoljaka do kraja vegetacije.
Poželjno je da mladi izdanci rastu uspravno, pa ih je korisno privremeno podići između žica ili kanapa i privezati. Važno je da se ravnomerno rasporede kako bi se obezbedilo dobro provetravanje i smanjila mogućnost zaraze. Privremeno podizanje mladih izdanaka preporučuje se i radi boljeg rasporeda čestica pesticida prilikom tretiranja zasada nakon berbe. U jesen se izdanci oslobađaju veziva. Ukoliko ih ima previše, potrebno je prorediti ih, vodeći računa da ostane dovoljno izdanaka za narednu godinu.
Izvor: Dobro jutro
