Tokom trajanja Konferencije o tartufima u Beogradu, stručnjaci širom sveta su imali prilike da razgovaraju o uspesima u ovoj privrednoj grani. Među istaknutima je bila i dr Žaklina Marjanović sa Univerziteta u Beogradu, odnosno Instituta za multidisciplinarna istraživanja.
Srbija je jedan od najbogatijih izvora belog tartufa na svetu, navodi domaća struka. Ali je u jako lošem položaju na tržištu zbog loših regulatornih mera koje guše razvoj tržišta kao i celokupnog sektora tratufa u zemlji. Takođe, postoji ozbiljan problem sa narušavanjem staništa tartufa i nepoštovanjem ikakvih mera zaštite. Plantažiranje tartufa je vodeća poljoprivredna grana u ruralnim područjima zemalja južne Evrope, navode eksperti. Međutim, nažalost, u srpskoj regulativi uopšte nije obuhvaćena. Time se razvoj ove unosne potencijalne delatnosti kod nas potpuno onemogućava.
Dr Marjanović se upravo ovom tematikom bavi već 25 godina. Ona je na konferenciji govorila o ekologiji belog tartufa, poredeći staništa u Italiji, Istri i Srbiji. Prokomentarisala je i par stavaka o opisivanju nove vrste tartufa koja je široko rasprostranjena u Srbiji i na Balkanskom poluostrvu.
Dr Marjanović o tartufima i njenom istraživanju
Tim Dr Marjanović sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja inače učestvuje u tri međunarodna i jednom nacionalnom projektu u kojima se obrađuju tartufi i njihova staništa. Prvi od njih je Projekat INTACT (Innovation in truffle cultivation, preservation, processing and wild truffle resources management) iz programa Horizon 2020 MSCA-RISE EU. Ovaj projekat se bavi različitim aspektima nauke i prakse vezane za tartufe, uključujući i ekologiju i zaštitu staništa. Pride, obuhvata i regulativu u zemljama učesnicama i predloge usklađivanja regulative i sektora na nivou Evrope.
Drugi projekat je COST akcija Eudaphobase CA 18237. Dotična akcija se bavi skladištenjem podataka o biodiverzitetu zemljišta. Ovde Dr Marjanović lično vodi radnu grupu koja se bavi podacima o gljivama i bakterijama.
Naposletku, tu je i Projekat EMIPLAST SoS ( Evaluacija mikroplastike u zemljištima Srbije). Treba posebno apostrofirati da njega finansira Fond za Nauku RS kroz program IDEJE. EMIPLAST SoS se bavi determinacijom uticaja mikroplastike na diverzitet gljiva u zemljištu. Eksperimentalne površine, navela je Marjanović, su aluvijalne šume koje su u Srbiji staništa tartufa.
Na TRUE 2023, osim izlaganja Dr Marjanović, rezultate projekata INTACT predstavili su mladi naučnici. Prva od njih je Lana Kukobat (IMSI). Ona je govorila na temu problema u regulativi koja se bavi sektorom tartufa u Srbiji (u ime tima INTACT projekta). Druga naučnica je Tara Grujić (Institut za zemljište) koja je predstavila rezultate koji se odnose na uticaj mikroplastike na biološke parametre zemljišta u staništima tartufa (u ime tima EMIPLAST SoS).
Izvor: AgroTV
Pogledajte i: Održana Konferencija o tartufima u Beogradu (prvi deo)
