Gorica Marković, žena kojoj je vodenica izvor prihoda, strast, i životni poziv, je za „Dobro jutro“ izjavila kako posluje i do koje mere uspeva. Ali nije se tu zaustavila. Naime, sudeći po njenim rečima, junošni Srbi se polagano vraćaju ruralnom načinu života. Više o tome u redovima koji slede.
YouTube Screenshot
Izvor: 360 Serbia
Povratak mladih na selo
Predsednica Udruženja vodeničara je svojim angažovanjem uspela da mnoge mlade zainteresuje za ostanak u ruralu naše zemlje. „U našem selu ima dosta mladih ljudi koji se bave turizmom, kategorišu svoje apartmane i otvaraju dvorišta za turiste,“ dodaje ona. „Imamo dovoljno potencijala, iako to ide polako. Shvatili su da ne moraju da idu u inostranstvo da voze kamione, već mogu i na svom ognjištu da zarade novac. Ima ovde mnogo potencijala za turizam a i sarađujemo dobro međusobno. Kad ja imam pun smeštaj, prebacim kolegi druge goste. Ljudi su stvarno prezadovoljni prirodom sela Bistrica. Dođu na dan, a ostanu nekoliko dana.“
Ponovo ističemo da je Marković pobednica serijala „Kuhinja mog kraja“, što svakako donosi dodatne mušterije. „Žene iz TO Petrovac na Mlavi su me navele da se takmičim,“ pojašnjava Marković. „Jednostavno su mi rekle „Goco, ideš na takmičenje „Kuhinja moga kraja“, ti ćeš najbolje da nas predstaviš“. Te žene imaju viziju i dobro rade. Inače, moram da priznam da su sve žene, iz serijala u kom sam pobedila, fantastične domaćice.“
Dodatne pikanterije
I pored lične tragedije, Marković posluje sama i ne planira da se preda. „Na ovom imanju živim sama, suprug mi je preminuo pre tri godine, svekar pre pet, a svekrva pre godinu i po dana. Imam sina, snajku i unuku Leonu od 18 meseci. Oni žive i rade u Novom Sadu. Kod nas je uvek vladala demokratija, svako živi svoj život. Imali smo puno stoke i radili smo deset hektara zemlje. Sad ja ne radim svu zemlju, dala sam sedam hektara ljudima iz sela da obrađuju. Na poklon. Neću da mi raste korov na njivama,“ veli ona.
U istinskom maniru poslovođe koji poznaje umeće pregovaranja, Marković već planira izgradnju novih objekata na tri hektara sopstvene zemlje. „Imam ovaj veliki senik u dvorištu i planiram da tu napravim igraonicu za decu. Radim vrlo kratko ali sam jako zadovoljna. Ima dosta turista, najviše naših, mada ima i stranaca. Malo je slabije urađena navigacija na Guglu, pa nas ljudi teže pronalaze,“ dodaje ona.
Glede njenog odabira na egzaltantno mesto predsednika Udruženja, ova pregalnica tvrdi da je poziciju dobila slučajno. „Dan pred prvu manifestaciju, otišla sam da kažem svojim kolegama da moramo za ručak imati proju ili kačamak, jer to je osnova. Ne ide da melješ žito i kukuruz, a nemaš proju na stolu. To je simbol vodeničarstva. Nisam ni znala da treba da se osnuje udruženje, bilo je pitanje ko će da prihvati odgovornost, svi su imali neke druge obaveze i onda su meni rekli „ajde ti“. Obećali su da će mi pomagati u udruženju, pa sam pristala. Međutim, uvukli su me u klopku i morala sam dobro da zapnem. Mada, mislim da nismo pogrešili jer dobro se pokazao naš rad ,“ zaključuje Marković.
Izvor: Dobro jutro
Pogledajte i: Vodenice na bistroj vodi Bistrice
