Naslovna Moderni agrar i savremena tehnologija Organska proizvodnja u EU, pšenica u RS

Organska proizvodnja u EU, pšenica u RS

69
0

Kako stoji organska poljoprivreda u zemljama Evropske unije danas? Pritom, šta kažu delatnici glede pšenice u šabačkim ambarima i atarima? Prodiskutujmo.

Photo by Andrej Lišakov on Unsplash

Prvo malo organska…

Evrostat je danas objavio da je površina namenjena organskoj poljoprivrednoj proizvodnji u EU nastavila da raste i 2022. godine, dostigavši 16,9 miliona hektara. To predstavlja značajan porast u poređenju sa 15,9 miliona hektara u 2021. i 14,7 miliona hektara u 2020. godini.

Prema statistici EU, površina korišćena za organsku poljoprivredu u 2022. godini činila je do 10,5% ukupne korišćene poljoprivredne površine u Evropskoj uniji. Tokom perioda od 2012. do 2022. godine, površina za organsku poljoprivredu je značajno porasla u većini zemalja EU. Najveći rast površine za organsku poljoprivredu zabeležen je u Hrvatskoj sa povećanjem od 306%, zatim u Portugalu (278%) i Bugarskoj (182%).

Image By vecstock

Austrija je zauzela vodeću poziciju po udelu površina za organsku poljoprivredu u ukupnim poljoprivrednim površinama sa 27%, sledile su Estonija (23%) i Švedska (20%). Suprotno tome, u pet zemalja EU u 2022. godini udeo organske poljoprivrede bio je manji od 5%, sa najnižim udelom na Malti (ispod 1%), Bugarskoj i Irskoj (2%).

…a onda malo pšenična proizvodnja

Žetva na poljima u šabačkom kraju je bila prekinuta kišom, ali su kombajni od vikenda ponovo aktivni na terenu. Prinos i kvalitet pšenice su iznad očekivanja. Novost za poljoprivrednike je uvođenje merenja procenta proteina u zrnu od strane skladištara pri otkupu. Ovo omogućava da se pšenica plaća prema njenom kvalitetu. Naravno, primenjivaće se već standardni parametri kao što su hektolitarska masa, vlažnost i primese.

Image by CANDICE CANDICE from Pixabay

„To praktično znači da svaki poljoprivrednik koji donese svoju robu na prijemu, odmah zna u koju kvalitetnu grupu ta pšenica spada i kako će biti plaćena. Postoje kod nas četiri kvalitetne grupe. To je g4 stočna, i mlinske tri, g3, g2, g1, gde je g1 najkvalitetnija kategorija. T ta pšenica će biti plaćena znatno više, od recimo, stočne pšenice. Time smo napravili razliku između proizvođača koji pšenicu proizvode na pravi način i oni koji pšenicu proizvode na način da praktično o njoj ne vode računa“, naglašava Zoran Gaća, direktor sirovinskog sektora DPS Klas.

Cena ovogodišnjeg roda pšenice još nije objavljena. Ali u poređenju sa prethodnom godinom, troškovi žetve po hektaru ostali su isti – 15.000 dinara. Poljoprivrednici sa ovog područja uglavnom predaju svoj rod skladištarima, dok ih agronomi savetuju da žetvu obave što pre kako bi sačuvali kvalitet zrna.

Izvori: Dnevnik, AgroNews