Kako Gazdinstvo Arsić u Pančevačkom naselju Misa može da se pohvali time da će njihova malina biti spremna za berbu i u oktobru mesecu, prenosi „Politika“.
Stojna Arsić i njeni sinovi Bojan i Saša su sa sortom „polona” kombinovali su kasnu jesenju „polku”. Ali je ova godina jedna od lošijih za sve vrste. Samim tim je i berba počela ranije i svakoga dana se utrkuju sa vremenom.
„Uslovi su tokom čitave ove sezone bili daleko od savršenih, pre svega za letnju malinu, koju takođe držimo. Vreme, jako sunce – jaka kiša, uticalo je da nam jedna tura brzo trulila, a druga imala opekotine. A takve niko neće,“ naglasila je Arsić.
U nastavku izjave dotakla se drugih problema sa malinama. „I smrdibuba koje isušuju plod bilo je više nego lane. Preventive nema, sad im je vreme, a ne smeš da prskaš kad je malina u procesu završnog zrenja. Dok nam je, istina, kraća suša ovog leta, u jednom trenutku gotovo prepolovila rod, ovoj jesenjoj bi još mogla nauditi vlaga, jutarnje slane, ukoliko bude hladno i mnogo padavina. Jedino možemo da se pohvalimo da su nas zaobišli veće nevreme i grad kojih je u drugim krajevima bilo,“ dodala je.
Malina delatnost Arsića već deceniju
Arsići, sem malina, uzgajaju i kukuruz, soju i suncokret. Crvenim zlatom je Stojna tek krenula da se bavi pre desetak godina. Jedna od prednosti kasne maline koju Arsići uzgajaju je i to što se na kraju berbe kosi, jer teren u Banatu to dozvoljava. Pritom, novi mladari na proleće niču sami iz zemlje po kosidbi. Ipak, mašinska berba ne čuva plod kao pri ručnoj, pa takva malina ne može u prvu klasu, nego završava u industrijskoj preradi.
„Ni otkupnom cenom, od 140 do 180 dinara, koja je za jesenju malinu u rangu letnje ili je neznatno niža, nisu se baš proslavili. Ali su bar obrada i berba jednostavniji, jer je lakše naći pomoć nego usred leta,“ ističe Arsić. „Posle deset godina, u situaciji smo da malinjak zanavljamo na delovima gde su se strukovi istrošili i, bez obzira na sve, nameravamo da se više okrenemo jesenjim sortama.”
Kako ona navodi, kasnije sorrte malina se nešto sporije beru. “Jer lastari nisu vezani, pa se mora voditi računa da se ne lome. Obavezna su i dva do tri plevljenja i proređivanje. Krajem maja kreće prvo, a krajem juna drugo. A koliko će biti uklanjanja korova zavisi od vremenskih uslova. S druge strane, iako su ove sorte otpornije, i one traže određene optimalne uslove. Kad je jesen kišna mnogo više strada, a ako rano krenu niske temperature, opet je problem, jer berba može da potraje i do početka novembra, a ispod nule „polka” ne može da opstane. Zato je najbolji izbor kombinacija sa letnjim sortama.“
Izvor: Politika
