Norovirus, hepatitis A i hepatitis E su tri najčešće virusne bolesti koje se prenose hranom, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ovaj izveštaj, zasnovan na mikrobiološkoj proceni rizika, rangira najsmrtonosnije viruse i ukazuje na ozbiljne posledice koje oni imaju na globalno zdravlje.
Norovirus
Norovirus je glavni uzročnik bolesti koje se prenose hranom, sa godišnjim brojem od 125 miliona slučajeva i približno 35.000 smrtnih ishoda širom sveta. Najčešće se povezuje sa hranom spremnom za jelo, smrznutim bobicama i školjkama, ali se može širiti kroz ceo lanac ishrane. Simptomi uključuju dijareju, povraćanje, mučninu i bol u stomaku, a kod nekih pacijenata se javljaju i groznica, glavobolja i bolovi u telu. Deca mlađa od pet godina, starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom su najugroženije grupe. Zbog visoke zaraznosti, čak i minimalna kontaminacija može dovesti do velikih epidemija. U SAD, norovirus čini 58% svih bolesti koje se prenose hranom.
Hepatitis A
Hepatitis A je drugi na listi, sa oko 14 miliona slučajeva i 28.000 smrtnih ishoda godišnje. Ovaj virus se takođe širi kroz globalnu trgovinu hranom, a najčešći izvori infekcije su školjke, smrznuto bobičasto voće i hrana spremna za jelo. Regionalne razlike u učestalosti hepatitisa A zavise od prevalencije bolesti i upotrebe vakcina. Kako bi se smanjio prenos virusa, neophodno je unaprediti primenu međunarodnih higijenskih standarda i dobre poljoprivredne prakse.
Hepatitis E
Hepatitis E zauzima treće mesto na listi i specifičan je zbog zoonotskog porekla, što znači da se prenosi sa životinja na ljude. Glavni rezervoar virusa su svinje, koje često nemaju simptome, ali mogu preneti infekciju. Virus se prenosi konzumiranjem nedovoljno termički obrađenih svinjskih proizvoda, poput džigerice, sirovih kobasica ili jetrenih pašteta. Hepatitis E može izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući cirozu jetre i neurološka oštećenja, posebno kod osoba sa oslabljenim imunitetom. Iako tačan broj slučajeva na globalnom nivou nije poznat, postoje indicije da su prethodne procene značajno potcenile njegov uticaj.
Ostali virusi
Pored ovih glavnih virusa, postoje i drugi, poput astrovirusa, sapovirusa i rotavirusa, koji takođe mogu izazvati bolesti prenete hranom. Međutim, podaci o njihovom uticaju su još uvek ograničeni.
Ovaj izveštaj podvlači potrebu za unapređenjem međunarodnih standarda u proizvodnji i distribuciji hrane, kako bi se smanjio rizik od prenošenja ovih virusa i osigurala bezbednost hrane.
Izvor: AgroTV
