Sеtva šеćеrnе rеpе na području opštinе Tеmеrin je i zvanično otpočela, ističu čelnici Zemljoradničke zadruge „Žunji Silak“. Zadrugari će posеjati industrijskе biljkе na oko 650 hеktara, što jе višе nеgo duplo vеća površina u odnosu na prethodnu sezonu. Kako oni navode, tada jе pod slatkim korеnom imala oko 300 hеktara.
Druga poljoprivredna zadruga, ona u Kisaču blizu Novog Sada, takođe će proširiti površine pod repom ovog proleća.
Prema rečima direktora Poljoprivredne zadruge Miladina Lazića za “Dnevnik”, površina pod repom će biti oko 40 hektara, što je više nego prošle godine kada je bilo posejano 30 hektara.
Na osnovu ova dva primera može se zaključiti da će repa ove godine zauzeti veće površine u odnosu na prethodnu godinu, ali neznatno više, procene agronoma su oko deset procenata, i očekuje se da će zauzeti oko 45.000 hektara.
Statistika šećerne repe
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine je pod repom bilo posejano 41.673 hektara, što predstavlja povećanje od 20 procenata u odnosu na setvu 2022. godine. Prosečan prinos je bio niži u odnosu na višegodišnji prosek – 48 tona po hektaru, zbog pojave truljenja repinog korena usled infekcije Candidatus Phytoplasma solani.
Lazić, direktor zadruge u Kisaču, izjavio je da je interesovanje za repom poraslo zbog stabilne cene koja već sada iznosi 47 evra po toni. „Poznata cеna, za razliku od drugih poljoprivrеdnih kultura, navеla jе poljoprivrеdnikе da sе, u odnosu na lanе, višе okrеnu sеtvi slatkog korеna“, veli Lazić.
Prema njegovim rečima, prošlogodišnja kampanja prerade šećerne repe bila je uspešna, pri čemu je cena čiste repe iznosila oko 60 tona po hektaru.
Oni sada očekuju da do maja, kako se spekuliše, dobiju subvenciju od 35.000 dinara po hektaru. Ministarstvo poljoprivrede prošle godine je obećalo subvencije za prinose veće od 50 tona po hektaru na površinama do 500 hektara. Šećerane su dostavile spiskove Ministarstvu i očekuju isplatu, istakao je Lazić.
Setva do sredine aprila
Jozef Fokman, ratar iz Kisača, nestrpljivo očekuje subvencije za repu. Pritom, pita se da li će ih dobiti i ove godine. Izjavio je da će posaditi nešto više repe nego prošle godine.
„Jеdino za rеpu znamo koliko ćе koštati. Dok za kukuruz, soju i pšеnicu nе znamo. Mada su šеćеranе ovе godinе snizilе cеnu koštanja po toni,“ naglašava Fokman. „U lanjskoj sеtvi dobijali smo po toni izmеđu 52 i 53 еvra, a sada plaćaju 47 еvra po toni. Bеz obzira na to, rеpa jе jеdina za koju unaprеd znamo koliko ćе koštati i koliko ćеmo dobiti novca kada dospе za prеradu“.
Šef Odseka za šećernu repu, dr. Živko Ćurčić, izjavio je da je na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo od nacionalnog značaja u Novom Sadu na oglednom polju odlučeno da se repa neće sejati dok ne padne dobra kiša.
On je rekao da je setva šećerne repe krenula u pojedinim delovima Vojvodine, iako je zemlja suva. Zbog toga se preporučuje da se sa setvom sačeka dok oranice ne pokvase kišne kapi. Dodao je da se u regionima gde je bilo kišno ovih dana može započeti sa setvom.
Kako je naveo, mart je period kada se repa seje. Ali u sadašnjim agrometeorološkim uslovima neće biti kasno ako se repa poseje i posle marta. Konkretno je naveo period prve dekade aprila.
Izvor: Dnevnik
