U Srbiji, prema recentnim podacima PIO fonda iz marta ove godine, postoji 134.037 građana koji prima poljoprivredne penzije. Ovo čini 1,8% od ukupnog broja penzionera. Prosečna mesečna primanja poljoprivrednih penzionera iznose 19.785 dinara, što ih svrstava među najniže penzije koje ovaj fond isplaćuje.
Jedan od osnovnih razloga za niska primanja poljoprivrednih penzionera je nedovoljan broj osiguranika, kojih ima 93.117, naspram broja korisnika penzija. Još jedan problem predstavlja to što većina poljoprivrednih osiguranika plaća doprinose na najnižu osnovicu, a kašnjenja u plaćanju doprinosa su česta. Zbog toga je dug poljoprivrednika prema PIO fondu, uključujući obračunate kamate, premašio dve milijarde evra.
Trenutno ne postoji rešenje za ovaj problem, iako se ulažu napori da se pronađe način za njegovo rešavanje. Podaci pokazuju da je trenutni model osiguranja neodrživ, jer je za isplatu poljoprivrednih penzija godišnje potrebno više od 30 milijardi dinara, od čega se 28 milijardi dotira iz budžeta. Državni organi su pre nekoliko godina, uz pomoć eksperata Svetske banke, odlučili da u potpunosti reformišu sistem PIO za poljoprivrednike.
Iako su najavljene izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u sektoru poljoprivrede, do sada nije bilo značajnih promena. Problem je u neusaglašenosti kriterijuma za plaćanje doprinosa, jer su trenutni zakonski kriterijumi isti za one koji obrađuju male površine zemljišta i za one koji obrađuju stotine hektara.
Penzije, detaljnije
Jedna od mogućnosti koja je razmatrana bila je uvođenje proporcionalnog sistema doprinosa, prema veličini ekonomskog gazdinstva, ali se od te ideje odustalo. Penzijsko osiguranje poljoprivrednika u Srbiji nikada nije uspostavljeno na način kako to funkcioniše za radnike, gde se doprinosi redovno uplaćuju od strane poslodavaca. Slična situacija je i u nekim zemljama regiona i EU, gde se poljoprivrednici isključuju iz sistema obaveznih doprinosa, omogućavajući im da doprinose plaćaju na dobrovoljnoj osnovi, a ako ih ipak uplaćuju, omogućen im je pristup sistemu socijalne zaštite.
Ministarstvo za brigu o selu već godinama radi na uvođenju garantovanih penzija za one koji su navršili 65 godina, a nemaju pravo na penziju niti druge izvore prihoda. Plan je da se formira fond za socijalne penzije, ističu oni. Dotične penzije bi obuhvatale i poljoprivrednike, čime bi se obezbedili uslovi za zaštitu dostojanstva starijih građana. Trenutno, socijalne penzije postoje u oko 100 država, gde služe za zaštitu dostojanstva i ličnog integriteta starijih građana.
Problematika PIO osiguranja poljoprivrednika je kompleksna. Do konačnog rešenja, naročito pitanja zaostalih dugovanja prema PIO fondu, neće biti lako doći. Državni organi planiraju da ovo pitanje uskoro stave na pregovarački sto. Naposletku, treba uzeti u obzir jednu važnu činjenicu. Kako državni organi ističu, reč je u tome da je broj poljoprivrednika sve manji, a većina malih proizvođača nije u mogućnosti da redovno izmiruje obaveze prema PIO fondu. Zbog toga će se ovom pitanju morati pristupiti pažljivo kako bi se pronašlo održivo rešenje za sve.
Izvor: AgroTV
