Poslovni forum Srbija-Grčka: poljoprivredni segment

Na poslovnom forumu Srbija-Grčka, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković izjavila je da je Srbija lani imala najuspešniju poljoprivrednu sezonu u poslednjih 10 godina. Posebno je važno, istakla je ministarka, da je to ostvareno u trenutku velike destabilizacije na evropskom tržištu.

U nastavku izjave, apostrofirala je kako dotični podaci potvrđuju i činjenicu da je agrar u tri najviša prioritetna sektora Srbije. Ovo pokazuje i vrednost ovogodišnjeg opredeljenog budžeta i ulaganja u pomenuti sektor. „Poljoprivredni budžet smo povećali sa prošlogodišnjih 60 i nešto milijardi dinara na 119 milijardi dinara ove godine, što mislim da je izuzetno važno, kao što su važne i mere koje donosi Vlada Srbije kad je u pitanju poljoprivreda i prehrambena proizvodnja,“ naglasila je ministarka.

Tanasković detaljnije o uspesima srpskog agrara,

Tokom svog izlaganja, ministarka poljoprivrede je navela da se, uz ključna ulaganja, radi i osmišljena promena celokupnog sistema vođenja i kontrolisanja agrara. Dodala je pritom i da je poljoprivreda u celosti digitalizovana još pređašnje godine, konkretno što se tiče subvencija i korišćenja istih.

„Ne stajemo, idemo dalje u pravcu digitalizacije i ono što je sada ispred nas je čuveni evropski projekat Elpis, koji započinjemo ove godine, i sa kojim ćemo nadam se imati potpunu kontrolu korišćenja subvencija. Sve je to u cilju razvoja poljoprivrede, jer jednostavno mi smo, kao država, stavili akcenat na proizvodnju hrane i od toga nećemo sigurno odustati,“ naglasila je Tanasković.

Akcenat, kako ona ističe, je stavljen i na povećanje stočnog fonda, svakako pominjući i druge kulture i agrarne proizvodnje uopšte. Srbija bi, navodi se u njenoj izjavi, trebalo da iskoristi svaku prednost koju ima zahvaljujući potpisanim sporazumima o slobodnoj trgovini, između ostalog i sa NR Kinom. Dodaje da upravo zahvaljujući tim benefitima, Srbija je jedina evropska zemlja koja ima mogućnost da pod izuzetno povoljnim uslovima plasira agrarne proizvode na jednom tako velikom, ako ne i najvećem, azijskom tržištu.

Samim tim, Tanasković je pozvala grčke firme da dođu dobro razmotre mogućnost investiranja u Srbiji.  Istakla je tim povodom i da je naša poljoprivredna proizvodnja u velikoj meri usitnjena. Prema njenim rečima, mora da se radi na njenom ukrupnjavanju ne bi li se ispratili zahtevi velikih inotržišta.

„To je jedan od sledećih koraka u našem razvoju poljoprivredne proizvodnje,“ zdušno je naglasila Tanasković. „Mislim da je izuzetno bitno to što stvaramo sa subvencijama koje su primarnim proizvođačima najvažnije, stvaramo i tržišni ambijent u kojem štitimo naše primarne poljoprivredne proizvođače i pokušavamo kao država apsolutno da im omogućimo prioritet na tržištu.“

Srbija-Grčka: odnosi i dalja strategija

Tanasković je, u svom izlaganju za medije, navela da se saradnja na relaciji Srbija-Grčka povećala u velikoj meri u protekle četiri godine. To je ocenila kao početak mnogo intenzivnije saradnje. „Mi imamo zaista puno zajedničkih tema kada je privreda u pitanju. I sigurna sam u to da su grčki privrednici prepoznali ulaganje u ovom trenutku. I moram da vas pozovem da ne izgubite korak s vremenom, jer sve što ćemo mi uraditi jeste unapređenje i podrška,“ apostrofirala je ministarka.

Prema njenim rečima, Ministarstvo svakako stoji na raspolaganju svima, za svaki oblik saradnje. „Jedan od izuzetno značajnih razvojnih projekata, kako za našu poljoprivredu, tako i za našu zemlju je unapređenje i izgradnja sistema za navodnjavanje,“ posebno je istakla Tanasković. „Započeta je izgradnja, rekonstrukcija i sanacija sistema za navodnjavanje na 128.000 hektara, ukupne vrednosti 150 miliona evra. Završetak radova se očekuje 2026.“

Ministarka je istakla da se intenzivno pregovara o novim aranžmanima za kredite. Poseban je fokus, istakla je, na nastavak finansiranja projekata za navodnjavanje. Takođe je najavila da se Ministarstvo trenutno priprema za pokretanje novih mera iz IPARD 3 programa. Za ovu svrhu je EU izdvojila 280 miliona evra, dok država Srbija doprinosi sa oko 90 miliona evra. Time se ukupni fond penje na 370 miliona evra. Ona je dodala da će taj novac biti investiran u modernizaciju poljoprivrede i nabavku poljoprivredne mehanizacije.

„Pregovaramo i o novim kreditnim linijama sa Svetskom bankom za finansiranje poljoprivrednika u takozvanom projektu konkurentne poljoprivrede, gde im pomažemo bespovratnim sredstvima za ulaganje u mehanizaciju,“ zaključila je ministarka.

Izvor: AgroTV