Po redu 23. Savetovanje povrtara je održano, gde se povrtarstvo kao tema pokrivalo u celosti, kao i u prethodna 22 Savetovanja.
Najnovije po redu Savetovanje, koje organizuje Vojvođansko društvo povrtara u saradnji sa Akademskim odborom za selo Srpske akademije nauka i Master centrom Novosadskog sajma, započelo je sa prikazom statističkih podataka koji obuhvataju 23 održana savetovanja od 2002. godine do danas, brojne skupove u širokoj proizvodnoj praksi, kao i izdavanje 56 brojeva časopisa. Profesor Zoran Ilin istakao je da je plan društva da nastave sa ovakvim aktivnostima kako bi unapredili proizvodnju povrća.
„Ovo pitanje ističem iz prostog razloga što smo svedoci da sve veći broj malih proizvođača ne može pod ovim uslovima, ove agrarne politike da opstane na tržištu sa sopstvenom proizvodnjom“ naglasio je profesor Ilin. „I veliki broj njih napušta ovu proizvodnju i seli se u ratarstvo. Značajnih problema imaju i srednji zbog ekstremno skupog potrošnog i repro materijala. Ali ne samo skupog potrošnog i repro materijala, pre svega goriva, gasa, energenata, nego i sve skuplje žive radne snage, gde iste nema ni za lek. Nema radnika mladih i srednjih godina – ističe profesor Ilin, i jedinu srećnu okolnost vidi u tome da veliki – zadruge, firme, rastu na račun malih i srednjih, želeći im ujedno da izdrže izuzetno skupu proizvodnju na parcelama.“
Kako napreduje (ili nazaduje?) povrtarstvo u Srba?
Cena gotovih proizvoda varira od 7-8 pa sve do preko 40 evro centi po kilogramu, u zavisnosti od vrste biljaka. Osim toga, potrebno je dodati još toliko za skladištenje i čuvanje zbog visokih troškova energije, manipulacije, radne snage za pakovanje, kalibriranje i distribuciju.
Profesor je upozorio da će najintenzivnije grane, kao što su povrtarstvo, voćarstvo i hortikultura, imati problema u budućnosti ako ne budu podržane. Naglasio je da je prehrambena sigurnost u svim proizvodima osnovna briga ozbiljnih država. Pritom su stočari i ratari već suočeni sa ozbiljnim problemima, dok su sada najintenzivnije grane biljne proizvodnje, poput povrtarstva i voćarstva, počele osećati pritisak.
U nastavku izjave, Ilin je predložio promene u agrarnoj politici. One bi podrazumevale mogućnost subvencionisanja zadruga, kompanija, firmi i profesionalnih proizvođača svih kategorija. Takođe je savetovao manjim proizvođačima u ratarsko-povrtarskom plodoredu da organizuju sopstvene zadruge po modelu kooperativa u Evropskoj uniji. Istakao je da bi to omogućilo da se na manjim površinama rasporedi više vrsta povrća. Time bi se postigla horizontalna i vertikalna povezanost. Pritom bi se imala i veća kontrola nad tržištima.
Prema njegovim rečima, od izuzetne važnosti je i korišćenje novih tehnologija. Pogotovo su istaknuti dronovi i biostimulatori za poboljšanje proizvodnje povrća. Naveo je i važnost biološke zaštite u integralnom i organskom konceptu, kao i potrebu za rešavanjem problema rezistentnosti korova.
Izvor: Dobro jutro
