Centar za biologiju pčela Biološkog fakulteta u Beogradu pozvao je građane da doprinesu naučnom istraživanju, tako što će im pomoći da ukoliko primere veliku azijsku pčelu smolaricu (Megachile sculpturalis), da im se obavezno jave.
Pčela smolarica je poreklom iz Istočne Azije, a u Srbiji se pojavila 2017. godine i to u centru Beograda i od tada Centar za biologiju pčela prati njihovo širenje.
Da li je neko primetio i van Beograda?
Na pitanje zašto traže baš ovu vrstu pčela, iz Centra navode da je to prva egzotična vrsta pčele koja je uspešno naselila Evropu.
“Prvo je uneta u južnu Francusku (2008. godine), i od tada se širi kontinentom. Još uvek se ne zna dovoljno o njenom ponašanju u novonaseljenim prostorima, kao ni o uticaju koji može imati na zajednice i populacije naših pčela – gajenih i divljih”, navode iz Centra na svom sajtu i dodaju da je cilj da prate brojnost i širenje ove vrste u našoj zemlji.
Brojnost azijske pčele smolarice se povećava u Beogradu od 2019. godine, a Centru su sada potrebni podaci da li se ova vrsta može videti i van Beograda, ali i širom regiona.
“Prisustvo ove vrste najlakše se registruje u gradovima, pa nam je posebno interesantno da utvrdimo koliko je ona prisutna i u manjim naseljima, u poljoprivrednim predelima ili u divljoj prirodi. Takođe, veoma je značajno da utvrdimo navike u ishrani ove pčele, odnosno, da evidentiramo koje biljke posećuje i/ili oprašuje”, ističu iz Centra.
Na sajtu dalje objašnjavaju da se ova vrsta najlakše može uočiti ukoliko se obrati pažnja na biljke koje posećuje, a u urbanm sredinama to mogu da budu pojedine ukrasne egzotične vrste koje cvetaju tokom letnjih meseci.
Među uskrasnim biljkama posećivaće japanski bagrem, gliciniju, letnji jorgovan, lavandu, potočnjak, kalinu.
Najveća brojnost i aktivnost je u toku jula, a nešto manja do polovine avgusta, a kako savetuju iz Centra, najbolje je tražiti ih tokom sunčanog i vedrog dana, bez vetra, u periodu od 9 do 17 časova.
Kako prepoznati azijsku pčelu smolaricu?
Iz Centra objašnjavaju da je ova vrsta veoma krupna, da često podseća na osrednjeg stršljena, ali je tamne, pretežno crne osnovne boje tela, sa gustim bakarno-narandžastim “krznom” na grudnom delu, i na početku abdomena, a krila su zatamnjena prema krajevima.
Razlika između ženki i mužjaka je ta da su ženke mnogo krupnije. Osim manjih dimenzija, mužjaci se mogu prepoznati po „zatupastijem“, zaravnjenom završetku abdomena i odsustvu već pomenute guste „četke“ (skope) na donjoj strani abdomena.
Mužjaci na donjoj polovini lica imaju “brkove” od gustih dlačica žućkaste boje, dok je lice ženki kompletno crno, sa markantnim poprečnim grebenom iznad usnog otvora.
Ukoliko primetite jedinke ove vrste, iz Centra savetuju da ih ne dirate, ali možete da ih posmatrate, a možete napraviti fotografiju ili snimak i poslati na azijska.pcela@bio.bg.ac.rs ili viber: 064 8237 942.
Navode da građani mogu da navedi i na kojim biljkama su videli ovu pčelu ikoliko ih je bilo, kao i da li su u pitanju mužjaci ili ženke.
“Nakon obrade sakupljenih podataka, rezultati će biti publikovani u vidu javnih saopštenja i preglednih izveštaja o svim našim aktivnostima na ovoj temi, a zatim i u naučnim radovima i drugim renomiranim publikacijama. U svim prezentacijama rezultata, naša zahvalnost za pojedinačni doprinos svakog pojedinca ovom naučnom istraživanju biće jasno istaknuta, na način uobičajen za ovu oblast”, kažu iz Centra.
Oni dodaju da se podrazumeva da će svaki građanin koji učestvuje u ovom naučnom istraživanju da prethodno bude pitan da li je saglasan sa objavljivanjem svog imena ili drugih pridruženih podataka, a bliži lični ili kontakt-podaci će biti zaštićeni u skladu sa najvišim standardima o zaštiti privatnosti i bezbednosti ličnih podataka, predviđenih našim i evropskim zakonodavstvom.
Sve detalje ovog poziva možete pogledati OVDE!
