Polako se približava setva ozimih useva i u tom smeru je izuzetno važno uraditi dobru presetvenu pripremu zemljišta.
Iskusni ratari znaju svoj posao i njima nije potrebno skretati pažnju na neke detalje obaveznih agrotehničkih mera. One se obaljaju svake godine , rutinski i dobro se zna šta se mora uraditi.
Ali za one koji razmišljaju da se bave poljoprivredom ili su prosto radoznali evo osnovnih koraka koji se tiču pripreme zemljišta.
Analiza zemljišta
Pre započinjanja poljoprivredne proizvodnje bez obzira za koju se delatnost odlučite, prvi korak je analiza zemljišta. Ovom merom dobićete rezultate koji će vam reći u kom smeru da idete. Analiza zemljišta daje jasne signale o svemu onome čega ima u zemljištu i u kojoj količini. Ovo vam omogućava da na osnovu rezultata koje ste dobili možete sa sigurnošću da odlučite koju proizvodnju možete da započnete jer u zavisnosti od tipa i ostalih agro-hemijsko-fizičkih osobina zemljišta odlučuje se šta se može sejati odnosno saditi.
Nisu svi tipovi zemljišta pogodni za sve biljne kulture. Recimo borovnica traži izuzetno kisela zemljišta, dok druge voćarske kulture traže drugačija, neutralna ili bazna.
Takođe ukoliko ste imali parcelu koja je godinama bila zakorovljena i na kojoj je recimo rasla ambrozija, imajte u vidu da će vam trebati mnogo vremena da takvo zemljište pripremite svrsi jer ambrozija je veliki ispošćivač zemljišta. Recimo ambrozija usvoji sedam puta veću količinu gvožđa od recimo kukuruza. Ako bi kukuruz kojim slučajem uspeo da usvoji toliku količinu gvožđa, došlo bi do sušenja.
Takođe analiza nam daje podatke i o odnosu makro i mikro elemenata što vam omogućava da planirate troškove vezane za korišćenje mineralnih đubriva kako bi zemljištu dodali ono što nedostaje.
Zbog toga nikada nemojte napamet dodavati bilo kakvo đubrivo bez prethodne provere.
Priprema za zimsku setvu
Kod ovog tipa proizvodnje važno je dobro usitniti zemljište kako bi se stvorili dobri uslovi za setvu. Sledeći korak je odgovarajući izbor semena i o tome smo već pisali. Takođe, kod ratarskih kultura je važan plodored koji se redovno primenjuje kako bi se zemljište obogatilo azotom. I poslednja ali ne i nevažna stvar jeste tip predsetvene obrade. Osim dubokog oranja i zaoravanja stajnjaka (preporučuje se za prolećnu setvu) često se radi i redukovana obrada zemljišta naročito nakon skidanja kukuruza.
Ta redukovana odnosno konzervacijska obrada, podrazumeva da se obradi samo površinski sloj zemljišta i to samo u onoj meri kako bi se stvorili površinski uslovi za klijanje i nicanje semena. Kako ovde ne dolazi do dubinskog prevrtanja zemljišta omogućava se da vrlo važne organske materije ostaju u površinskom sloju dakle tamo gde su biljkama i najpotrebnije.
Autor: dipl. inž. polj. Goran Veljković
