Prošle godine je najavljeno da će granica nivoa dozvoljenog aflatoksina u mleku u Srbiji biti spuštena sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu. Međutim, podsetićemo da je novim pravilnikom rok za redukciju ipak produžen.
Do 30. novembra 2024. godine primenjuje se propisana maksimalno dozvoljena koncentracija aflatoksina od 0,25 μg/kg u sirovom mleku, termički obrađenom mleku i mleku namenjenom za proizvodnju mlečnih proizvoda, kako je određeno Pravilnikom o izmeni Pravilnika o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani.
„Za nivo aflatoksina u mleku krivi kukuruzari“
Sanja Bugarski, vlasnica farme krava, tvrdi da proizvođači mleka nisu odgovorni za prisustvo aflatoksina, već da su krivci kukuruz i pšenica. Ona ističe da produženje roka za smanjenje dozvoljenog nivoa aflatoksina u Srbiji će imati isti uticaj na proizvođače i potrošače kao i do sada, prema njenim rečima.
„Ukoliko proizvođači stočne hrane poštuju pravilnike, biće sve u redu i neće rasti nivoi aflatoksina. Takođe, ako raste nivo aflatoksina mlekare i mlečni proizvođači takvo mleko neće otkupljivati. Najveći problem su skladištari. Ako se država pozabavi njima i načinom na koji skladište komponente, biće daleko bolja situacija. Skladišta žitarica se ne čiste godinama, pa su u silosima ostaci ko zna kakve hrane, tako da je i to baš veliki problem,“ izjavila je Bugarski.
U nastavku izjave, dodala je da ove godine ne bi trebalo da bude problema sa aflatoksinom. Naposletku, ističe ona, farmeri su se malo dovijali sadnjom ranih sorti, gde se sprečavalo pucanje zrna i razvoj bakterija. „Na našem podneblju postoji aflatoksin, dok zemlje severno od Srbije taj problem nemaju. Međutim, postoje i neke studije koje potvrđuju da aflatoksin nema štetne posledice po ljudski organizam,“ naglašava ona.
Proizvodnja po najvišim standardima
Što se tiče izvoza mleka iz Srbije, prerađivači se pridržavaju pravila koja su u skladu s normama Evropske unije. „Mi se tu vrtimo u krug jer nas prerađivači ništa ne pitaju, oni rade po pravilnicima EU. Na nas primenjuju pravilnike EU, tako plaćaju i otkupljuju mleko. Ono koje sadrži aflatoksin neće ni da otkupe. Prošle godine su probleme imale velike farme koje proizvode dnevno po 20.000 litara mleka, pa su mlekare stopirale otkup. Crna Gora je jako surova po tom pitanju, Imlek je imao probleme gde je samo dodirnuta granica aflatoksina i svi su proizvodi vraćeni,“ veli ona.
Čedomir Keco, predsednik Udruženja “Agroprofit”, smatra da je od suštinskog značaja sada razmotriti mogućnost jačanja kontrole nad ovom materijom u domaćoj proizvodnji Srbije. „To je neophodno kako se ne bi potkrale stvari pod izgovorom da se sačuva ekonomija – da se pušta pokvaren kukuruz u preradu i da se onda dobijaju mleko ili meso sa toksinima. Aflatoksin u mleko stiže prvenstveno preko kukuruza koji se koristi za proizvodnju stočne hrane, a stvara ga buđ. Zato je jedno od rešenja omogućavanje adekvatnog sušenja kukuruza pre skladištenja,“ izjavio je Keco.
Izvor: AgroTV
