Poljoprivredni delatnici u Šumadiji imaju mnogo razloga za brigu u ranim danima 2024. godine. Do te mere, štaviše, da se naziru opet protesti. Naime, oni su i dalje zabrinuti zbog smanjenja stočnog fonda, razlikama u ceni predaje mleka koja dovodi do ugrožavanja malih farmi i mogućnosti da ćemo kao država zavisiti od uvoza. Predlozi za konkretne mere su takođe predočeni. Naime, poljoprivrednici se zalažu za formiranje nacionalnih asocijacija. One bi, kako tvrde, u Poljoprivrednoj komori predstavljale sve grane domaće proizvodnje.
U Šumadiji malo entuzijazma
Jedan od najvećih stočara u Šumadiji je Milija Palamarević iz sela Guberevac kod Knića. Sa 104 krave, svakodnevno isporučuje oko 2000 litara mleka po ceni od 65 dinara. Ipak, u svojoj ulozi predsednika Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije, izražava zabrinutost za održivost manjih farmi i proizvođača.
„Takođe treba da se istakne da ova cena mleka koja ide većim proizvođačima nije cena koju imaju mali proizvođači i tražimo od ministarstva i od države da u ovoj godini budu cene jednake, da proizvođači koji imaju 40 dinara ili su ispod 40, imaju cenu mleka veću, da ta cena koja je drastičnom manja i koja ugrožava male proizvođače i otežava im, kao da treba da nestanu i izađu iz ove proizvodnje. To naša država ne sme da dozvoli“, veli Palamarević.
Predlozi Udruženja
Kako veli Palamarević, Udruženje odgajivača goveda centralne Srbije i Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga zajednički su predložili da se subvencija po grlu poveća na 55.000 dinara. Iznos za junicu bi pritom iznosio 150.000 dinara. Takođe, istakli su problem vezan za tačnost broja muznih krava u registru.
„Tražili smo da očiste registar od fiktivnih krava, to su krave koje su papirološki žive a ne postoje,“ apostrofirao je Palamarević. „Mi imamo zvanično negde oko 150 000 živih muznih krava a ove godine smo platili 228 000 muznih krava subvencijom to znači da više od 70 000 su nam krave fiktivne, znači da to plaćamo nekome ko uopšte ne drži te krave. To znači puta 40 000 3,2 milijarde dinara. Naše povećanje koje tražimo sa 40 000 na 55 000 dinara bi koštalo za 150 000 krava oko dve milijarde i 225 miliona i imali bi skoro čitav milion dinara ostatka ako bismo sproveli tu meru da i čipovanje bude odrađeno o trošku države.“
Prema njegovim rečima, proizvođači imaju u proseku oko 30 000 novorođenih junica na godišnjem nivou. „Sa 150 000 dinara subvencije koštalo bi 4 i po milijarde,“ ističe on. „Nije davanje ni ozbiljno ni veliko, shodno budžetu od 119 milijardi dinara. Država treba da kaže ajmo idemo junice su naredne tri do pet godina sa 150 000 dinara, prve dve godine neće biti povećanje broja grla, biće četiri i po milijarde, jer ta grla koja krenu da subvencionišu praktično neće moći da se povećaju tek za dve godine kad počnu da se tele.
Varijacije troškova
Proizvodnja hrane za krupnu stoku podrazumeva obradu jednog hektara po grlu. No, troškovi povezani s inputima variraju u Vojvodini u poređenju s ostalim delovima Srbije zbog specifične konfiguracije zemljišta.
„Pravim to poređenje zbog toga što naša država mora da uradi regionalizaciju svih proizvođača južno od Save i Dunava. Jer na ovom brdovitom terenu troškovi su duplirani. Za obradu zemlje i površine od jednog hektara u Vojvodini svi oni će potrošiti od 60 do 70 litara nafte. A mi ćemo ovde potrošiti od 120 do 130 litara jer imamo parcele koje su nastranite i sa manjom mehanizacijom taj čovek ore jedan hektar ceo dan i ne može da ga završi zbog lošije zemlje. Tu je prinos značajno lošiji, on neće imati 10 11 tona kukuruza već do dve do pet tona u nekoj prosečnoj godini i ako se desi da je suša on je praktično uništen,“ dodao je Palamarević.
Proizvođači mleka su pozvani na ponovni susret, koji se održao prošle godine s predsednikom Vučićem. Članovi Udruženja veruju da planirane inicijative mogu biti realizovane, a ukoliko to izostane, planiraju izvršiti pritisak na ministarstvo, uz mogućnost organizovanja akcija na ulici.
Izvor: RTV
