Obnavljanje jedne šume, pogotovo usled šteta nakon superćelijskih oluja, je prioritet. A prioritet je i da šljive, kao i ostalo voće, budu bezbedne za izvoz. Saznajmo više o obe teme u redovima koji slede.
Potrebno je sanirati šume u Vojvodini
Pokrajinski fond za šume biće uvećan za više od 126 miliona dinara, a ovaj novac biće preusmeren preduzeću „Vojvodinašume“ kako bi se sanirale šume koje su oštećene u olujama tokom 2023. godine. U odluci o izmenama pokrajinske skupštinske odluke o godišnjem programu korišćenja sredstava iz budžetskog fonda za šume AP Vojvodine za 2024. godinu, navedeno je da će sredstva biti iskorišćena za melioraciju degradiranih šuma koje su pretrpele štetu u julu 2023. tokom superćelijskog nevremena.
Prema izveštaju portala 021.rs, sredstva će biti preusmerena na „Vojvodinašume“, a u plan melioracije uključeno je osam gazdinskih jedinica, uključujući Kamenjar i Šajkašku. Ove mere su deo napora da se revitalizuju oštećene šume i poboljša upravljanje šumskim resursima u Vojvodini. Pre nego što je došlo do ovog povećanja, Fond za šume je imao samo 260.000 dinara, što ukazuje na značajno povećanje sredstava.
Pošumljavanje sledeći korak
Pored sanacije oštećenih šuma, značajan deo sredstava biće usmeren i na pošumljavanje i izgradnju šumskih puteva, za šta je izdvojeno po 20 miliona dinara. Odluka naglašava važnost ulaganja u ovu oblast zbog niske stope pošumljenosti u regionu. Prema podacima osnova gazdovanja šumama u Vojvodini, ukupna šumovitost iznosi 140.380 hektara, što je oko 6,5% ukupne površine pokrajine. Ovo je znatno ispod optimalne procene šumovitosti, koja bi trebalo da iznosi oko 13,14%, što bi podrazumevalo podizanje novih 150.000 do 160.000 hektara šuma.
Još jedan problem je neravnomeran raspored šuma po teritoriji Vojvodine. Postoje opštine sa manje od jednog procenta šumovitosti, poput Temerina, Srbobrana, Malog Iđoša, Kikinde, Plandišta i Žitišta. Najmanje šumoviti su centralni delovi Bačke i istočni delovi Banata.
U Odluci se takođe navodi da se šumovitost ne povećava, već naprotiv, opšta je ocena da se smanjuje zbog različitih faktora, uključujući prirodno propadanje, urbanizaciju, izgradnju infrastrukture, pretvaranje šumskog zemljišta u obradivo, i uzurpacije. Ova odluka će biti predstavljena pokrajinskim poslanicima u četvrtak, 29. avgusta.
Slovenci vraćaju šljive; Ministarstvo reaguje
Uprava za zaštitu bilja pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je intenzivirala kontrolu u prometu svežeg voća i povrća, kao i u predizvoznim postupcima. Ovo je obavila usled recentnog povlačenja pošiljke svežih šljiva iz prometa u Sloveniji. Podsećamo, Slovenija je vratila pošiljku zbog prekoračenja dozvoljenih količina ostataka sredstava za zaštitu bilja.
Prema izveštaju Uprave za zaštitu bilja, sporna pošiljka se i dalje nalazi u Sloveniji i nije vraćena u Srbiju. Cilj pojačane kontrole je verifikacija prisustva ostataka pesticida, navodi se u saopštenju resornog ministarstva. Uprava je, na osnovu podataka dobijenih putem sistema brzog obaveštavanja RASFF, putem fitosanitarne inspekcije preduzela korake za utvrđivanje porekla spornih šljiva kod izvoznika.
Istovremeno, granična fitosanitarna inspekcija je obaveštena da, u skladu sa propisanom procedurom i svojim ovlašćenjima, preduzme odgovarajuće mere u slučaju da pošiljka bude vraćena u Srbiju. Do sada je u okviru predizvoznih kontrola uzeto više od 250 uzoraka. Pritom su svi uzorci bili u skladu sa važećim propisima, stoji u saopštenju.
