Na prostoru opštine Subotica, kako javljaju ratari, pšenica će biti zastupljena na manje površina za sledeću sezonu nego što je bila ove. U toku je optimalni agrotehnički rok za setvu ove kulture. Ona će, prema rečima paora, biti obavljena sa skromnim ulaganjima u inpute. Znatno će se smanjiti upotreba mineralnih đubriva, a najviše biti zastupljena setva nedeklarisanog semena pšenice.
Marinko Miljački, ratar iz naselja Đurđin, do sada je obavio setvu na 10 od planiranih 30 ha. I kako kaže, nastoji da je obavi u optimalnim agrotehničkim rokovima. Na taj način bi se biljkama obezbedilo ujednačeno klijanje i nicanje i nesmetani dalji rast i razvoj.
Pšenica opada u ceni
Na poljoprivrednom gazdinstvu Miljačkih štedi se na upotrebi inputa i deklarisanog semena. Ali se štedi i na primeni đubriva u setvi hlebnog žita. „Koristim pola-pola. Nešto deklarisano, nešto svoje proizvodnje,“ istakao je ovaj ratar. Naglasio je da nije sve deklarisano zbog tržišne cene pšenice. „Sada je cena otišla dole, momentalno je 18 dinara, 16. Ide dole. Semenska je oko 65 dinara. Zavisi od sorte.“
U nastavku izjave, Miljački je istakao da štedi i na primeni đubriva. „Pošto je cena pšenice i kukuruza mala, tako se i veštak manje baca. Nešto i bacamo, ali malu količinu,“ nezadovoljno ističe Miljački.
Po rečima agronoma i direktora Poljoprivredne stručne službe u Subotici Damira Varge setva pšenice do sada je obavljena na oko pet hiljada hektara. On naglašava da će ratari u subotičkom kraju ove godine redukovati ulaganja u proizvodnju pšenice, kao ozime biljne vrste. „Faktički, setva će biti bez osnovnog đubriva sigurno na bar 50% parcele. Dobiće malo azota u prihrani. Tako sami proizvođači kažu iz razgovora, i to je to, otprilike,“ naglašava Varga.
Po pitanju setve, naveo je da smo ove godine do sada imali 10% deklarisanog semena „Ove godine, setva deklarisanog semena će biti možda negde na 20-25% površina. Sve ostalo će biti takozvana „tavanka“,“ naveo je Varga.
Prošle godine u subotičkom kraju pšenicom je bilo posejano oko 25.000 ha. A ove godine procenjuje se da će tom ozimom kulturom biti zasnovano najviše 20.000 ha oranica.
Izvor: RTV
