Prema najnovijim informacijama, Srbija godišnje proizvodi oko 160.000 tona grožđa, od kog nastane nekih 30 miliona litara vina. Poslednjih petnaest godina, neprekidno se sprovodi promocija srpskog vinarstva i lokalno i globalno. Ali i pored toga, naša zemlja još uvek nije potpuno iskoristila svoje potencijale, procenjene na 70 miliona litara godišnje.
Međutim, kako je prikazano na najnovijem sajmu vina “Vinska vizija” u Beogradu, čitav region, posebno Srbija, ima obilje resursa da ponudi, što povećava interesovanje za ulazak u ovu industriju. Srbija trenutno ima 19.973 hektara pod vinovom lozom, pri čemu je zabeležen rast površina pod vinogradima tokom poslednjih nekoliko godina.
Prema podacima popisa poljoprivrede, oko 80.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji se bavi proizvodnjom grožđa, od čega je 47.120 registrovano u Registru poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede. U 2022. godini, preko 450 proizvođača u Srbiji je bilo registrovano za proizvodnju vina koja se stavljaju u promet.
Rastuće interesovanje potrošača, uz konstantan uspeh u izvozu, rezultira i povećanjem broja vinara, kao i ulaskom mnogih novih malih vinarija na tržište.
Sajam kao „dobar poslovni ambijent“ za promociju srpskih vina
Ferenc Brindza, vlasnik vinarije “Brindza” iz Bačke Topole, koja je osnovana 2008. godine, ističe da je sajam “Vinska vizija” pružio vinarima priliku za predstavljanje. Dodatno je naglasio da je sajam “dobar poslovni ambijent” za kako male, tako i velike proizvođače.
„Nezvanično sam čuo da je ovaj sajam treći po veličini u Evropi. I to puno znači. Ima mnogo zainteresovanih da probaju vino i sajam daje snagu vinarima da izlože i prezentuju i znanje i zanat,“ veli Brindza.
Srpskim vinogradarima će biti neophodno sticanje znanja i veština. Ne samo u vezi sa aspektima poput zasada, selekcije sorti, maceracije i drugih proizvodnih procesa, naglašavaju vinari, već i u domenu marketinga i prodaje. Ovo je od suštinskog značaja, navode oni. Jer, iako Srbija izvozi vino u vrednosti od 21 milion evra, uvozi ga u još većem iznosu, čak 36,8 miliona evra, suočavajući se sa oštrom konkurencijom.
Zbog pomenutih informacija, sve više vinarija posvećuje podjednaku pažnju pakovanju, ukupnom brendingu, kao i samom proizvodu. Trenutno, imamo domaća vina sa modernim minimalističkim dizajnom. Tu spadaju, recimo, vina iz vinarije “Tenet” poput „Tri Morave“. Sa druge strane, tu su vina koja ističu tržišnu prednost putem imena osnivača ili „brend ambasadora“, kao što je slučaj sa vinarijom „Zvonko Bogdan“. Takođe, postoje i vina koja koriste ikone poput Kipa slobode, Krivog tornja u Pizi ili Big Bena. Vinarija „Brindza“ je upravo jedan takav primer.
Sve ove strategije trebalo bi da doprinesu daljem rastu proizvodnje i izvoza vina, koji je u prethodnoj godini zabeležio porast od 25% u odnosu na 2021. godinu.
Izvor: AgroTV
