Stevanović i Petrovski, majstori iz Srbije i Severne Makedonije, proizvode ramove za pčele na najbolji mogući način – ručno i marljivo. Saznajte više o oba majstora u prilogu ispod.
Stevanović ramove za pčele proizvodi predano…
Porodica Pavla Stevanovića iz Smederevske Palanke krenula je u proizvodnju pčelinjih ramova zbog lošeg kvaliteta ramova koje su im podvalili drugi proizvođači. Prvobitno su proizvodili ramove za sopstvene potrebe, ali su ubrzo primetili veliko interesovanje i odlučili da prošire proizvodnju. Pavle je preuzeo vođenje posla, opremio radionicu potrebnim mašinama i počeo da izrađuje ramove od lipovog drveta, koje su stizale od poštenog dobavljača.
Pavle ističe da su ramovi najbolji kada se prave od dobro osušenog lipovog drveta. Građu suši nekoliko meseci na vetru, jer samo od suve građe može da se dobije kvalitetan ram. U takvim ramovima pčele se dobro osećaju i obavljaju svoju funkciju. Njegove ramove koriste mnoga pčelinja društva i prodavnice širom Srbije, a planira i izvoz u Crnu Goru i Severnu Makedoniju.
…onoliko predano koliko i Petrovski
U Severnoj Makedoniji, pčelar Lazar Petrovski, koji ima pedeset pčelinjih društava, takođe proizvodi ramove i sanduke od lipovog drveta koje nabavlja u obližnjoj šumi. Iako ima 85 godina, Lazar ne propušta pčelarske sajmove i aktivno se bavi pčelarstvom. Smatra da je lipa idealno drvo za pravljenje ramova i sanduka jer pčele vole da borave u njima. Preostale komade drveta koristi za pravljenje kašika koje prodaje domaćicama.
Lazar se ranije bavio prodajom ramova i sanduka pčelarima, ali se povukao iz tog posla zbog starosti. Sada se fokusira na pletenje trmki koje pravi od drenovog drveta. Ovaj mukotrpan posao zahteva vreme kako bi pronašao pogodno drenovo drvo za izradu trmki. Komade obrade kako bi dobio simetriju potrebnu za pletenje.
Trmke plete uz pomoć puzavice nazvane pavit, koja raste uz drveće pored puteva, a za čvrstoću dodaje kravlju balegu pomešanu sa staklenom vunom. Pravi ih u jesen kada su vremenski uslovi povoljni za sušenje. Lazar takođe deli svoja iskustva sa mladim pčelarima koji su tek počeli da se bave ovim poslom. On im objašnjava kako da hvataju odbegle rojeve pčela koristeći trmku namazanu travom poznatom kao „omatočina“.
