Izvoz borovnice u 2023. godini iznosio je nešto više od 33 miliona evra, a posle potpisivanja sporazuma sa Kinom ima nade za progres. Domaći proizvođači konačno možda dobiju šansu da na ovom voću ostvare veću zaradu plasmanom na jedno od najvećih tržišta na svetu, i to bez carine.
Globalno tržište borovnica je nedovoljno snabdeveno, što je podstaklo interesovanje voćara u Srbiji za gajenje ovog voća. Trenutno se procenjuje da je u našoj zemlji oko 3.000 hektara pod zasadima borovnica, pri čemu je sorta djuk najviše zastupljena.
Naše borovnice, kineski kupci: reč stručnjaka
Branislav Gulan, agroekonomista, je podelio svoje mišljenje na temu izvoza borovnice iz Srbije u Kinu. „Kada govorimo o prinosima u proizvodnji, kvalitetu plodova, prodajnim cenama i naplati, rezultati su u rasponu „od sjaja do očaja“, pogotovo u poslednje tri sezone kada svi traže opravdanja u ratnim dešavanjima u Ukrajini. Zato se i postojeći proizvođači i potencijalni investitori u nove zasade pitaju gde je perspektiva u izboru gajenja borovnice u Srbiji. Jer, sve do pre nekoliko godina bilo je samo 100 hektara“, rekao je Gulan.
Kada je reč o ceni, borovničari u Španiji i Poljskoj za organsku borovnicu dobijaju šest ili sedam evra po kilogramu, dok je kod nas cena za konvencionalni sistem sadnje nešto niža, što nam daje dobru poziciju. Na osnovu dugogodišnjih istraživanja svetskog tržišta voća, stručnjaci procenjuju da će se od 2030. godine borovnica svrstati među najtraženije voćne vrste.
Cena borovnica stabilna
Gulan ističe da oni koji ove ili narednih godina sade nove plantaže mogu očekivati puni rod krajem ove decenije. Tada se otprilike i prognozira rast tražnje i puni izvoz u Kinu. Borovnica iz Srbije je postala lider u ovom delu Evrope, osvojivši tržišta Francuske, Španije, Nemačke, Engleske, Rusije, i Japana. Međutim, najveći problem za izvoz u Kinu je transport. Naposletku, borovnica se transportuje u svežem stanju i ne može dugo da stoji u hladnjači. Branislav Gulan kaže da je transport avionom jedina opcija za Kinu, a to zahteva specijalna pakovanja i rashlađivanje.
Cena za kilogram borovnica je stabilna, oko pet evra po kilogramu. Jedina prepreka većoj proizvodnji je podizanje novih zasada, što iziskuje velika ulaganja, između 20.000 i 100.000 evra po hektaru. Najpoznatije plantaže nalaze se u okolini Lajkovca i Šumadiji, na nadmorskim visinama od 120 do 760 metara. Borovnica može da rađa tri decenije, a prskanje i zaštita od bolesti se obavljaju samo u ranoj fazi života biljke. Proizvodnja se štiti i produžava sistemima za navodnjavanje, protivgradnim mrežama i drugom opremom koja čuva plod od vremenskih nepogoda.
Izvor: AgroTV
