Kad je šećerna repa, i konkretno njen otkup, u pitanju, situacija u Vojvodini je veoma kritična zbog značajnih problema u kvalitetu roda. Trulež je smanjila prinos čak 40-60%, a na pojedinim parcelama repa se neće ni vaditi. Suša je dodatno pogoršala situaciju, uzrokujući loš otkup i vraćanje kamiona sa repom. Proizvođači su se obratili redakciji, izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog trenutnih okolnosti.
Što se šećerna repa ne otkupljuje?
Periša Zlatko iz Torka opisuje katastrofalno stanje u kojem se nalaze. Pored truleži, koja je drastično smanjila kvalitet i količinu roda, otkup ide vrlo loše, sa čestim vraćanjem kamiona. Prošle godine šećerana je obezbedila prebirače za selekciju repe, ali ove godine proizvođači moraju sami snositi troškove za ovu uslugu, što dodatno otežava njihov položaj. Proizvođači su već u velikim finansijskim gubicima, a štete se mere u stotinama hiljada evra.
Uloženi kapital, u ovom slučaju 120 hiljada evra, čini da se gubitak procenjuje na oko 80 hiljada evra, uz potrebu vraćanja duga šećerani u naredne tri do pet godina. Osim problema sa repom, i druge kulture su podbacile – kukuruz je dao tri tone po jutru, suncokret tonu i po, a pšenica je bila loša. Ova situacija je prisutna širom Banata, uključujući severni i srednji Banat, kao i opštine Žitište, Sečanj, Crnju, Kovačicu i Zrenjanin.
Problemi sa vodom, sa dva meseca bez padavina, dodatno su pogoršali stanje. Površina od 6 hiljada hektara je pod znakom pitanja. Proizvođači sada vide jedinu nadu u isplati prošlogodišnjih subvencija. Tražiće susret sa šećeranom i ministarstvom, očekujući isplatu subvencija koje još nisu primili i dodatne subvencije za tekuću godinu.
Proizvođači se nadaju da ove godine ne će biti postavljeni uslovi vezani za količinu predate šećerne repe po hektaru, jer su rezultati vađenja veoma loši – samo 15 tona po hektaru, što nije dovoljno ni za pokrivanje osnovnih troškova. U ovoj kritičnoj situaciji, proizvođači traže pomoć i razumevanje kako bi preživeli finansijski težak period.
Izvor: Dobro jutro
