Setva u Srbiji 2023/24. godine suočila se sa brojnim izazovima, od produženog trajanja zbog predomišljanja proizvođača, do problema sa deklarisanim semenom i subvencijama. Poljoprivrednici su, suočeni s rastućim troškovima proizvodnje i globalnim geopolitičkim krizama, morali sami da se prilagođavaju i snalaze, dok su državne podrške ostale minimalne. Ratovi, preusmeravanje resursa na vojnu industriju i smanjenje podrške agraru dodatno su opteretili primarne proizvođače širom sveta, uključujući i Srbiju. Uprkos tome, preliminarni podaci ukazuju da je jesenska setva bila uspešna.
Prema Udruženju „Žita Srbije“, zasejano je 580.000 hektara pšenicom, 97.000 hektara ozimim ječmom, 30.000 hektara drugim strnim žitima, te 25.000 hektara uljane repice. Većina površina, oko 70%, zasejana je u optimalnom roku. Povoljni uslovi, uključujući padavine početkom oktobra, omogućili su brzo i ujednačeno nicanje useva. Usevi su ušli u razvojnu fazu bezbednu za prezimljavanje, a do sada nije zabeležen značajniji napad glodara, lisnih vaši ili cikada. Stručnjaci za zaštitu bilja preporučuju pažljivo praćenje stanja.
Setva opada zbog problema u semenarstvu
Veliki problem predstavlja visoka zastupljenost nedeklarisanog semena, što je posledica urušavanja domaćeg semenarstva. Ovaj proces traje poslednjih pet do šest godina, ubrzan epidemijom korona-virusa i rastom cena inputa. Instituti koji su nekada bili vodeći u kreiranju domaćih sorti žitarica i hibrida značajno su oslabljeni, što se odražava na poljoprivrednu proizvodnju. Rehabilitacija semenarstva zahteva dugoročnu strategiju i odgovorno angažovanje nadležnih državnih organa, ali takva inicijativa još nije pokrenuta.
Pored semenarstva, izazovi se ogledaju i u problemima tehnološkog kvaliteta zrna, prisustvu aflatoksina u kukuruzu i truleži korena šećerne repe. Rešenje ovih problema zahteva angažovanje vrhunskih stručnjaka i razvoj dugoročnih planova, što trenutno izostaje. Srpski farmeri ostaju prepušteni improvizaciji, dok se globalni trendovi u agraru, uključujući geopolitičke tenzije, negativno reflektuju na njihovo poslovanje.
Za narednu godinu, predviđanja su neizvesna. Ratovi i ekonomske turbulencije nastaviće da utiču na agrarni sektor, dok je malo verovatno da će doći do značajnog rasta izvoza primarnih proizvoda iz Srbije. Bez ozbiljnijih reformi i podrške, srpski poljoprivrednici suočavaju se s neizvesnim izazovima i ograničenim mogućnostima za oporavak i napredak.
Izvor: Poljoprivrednik
