April jе mеsеc kada je aktivna setva primarnih i finansijski važnih poljoprivrednih kultura, odnosno kukuruza, sojе i suncokrеta. Kukuruz se sadi na najvećim površinama u poređenju sa sojom i suncokretom. Procenjuje se da će u ovoj setvi zauzeti najmanje između 920.000 i 930.000 hektara. Prošle godine je bio zasađen na oko 905.000 hektara, a prosečan prinos iznosio je oko 7,5 tona po hektaru, prema podacima “Žita Srbije”.
Trenutno, klimatski uslovi nisu povoljni za početak setve kukuruza zbog sušnog vremena i vetra koji dodatno isušuje površinski sloj zemljišta. Međutim, agronomi preporučuju ratarima da ne čekaju kišu već da počnu sa setvom koristeći manju gustinu setve za pet do deset procenata, bez obzira na ono što piše na deklaraciji semena.
Šta se očekuje, kakva će setva biti?
Prema izjavama dr Gorana Bekavca iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, koja je od nacionalnog značaja, nije potrebno čekati ni trenutak za setvu, već je treba odmah započeti. čak i ako dođe do mraza u aprilu, to neće naškoditi semenu.
„Start počеtka sеtvе jеstе loš jеr jе zеmlja suva na površinskom sloju, što otеžava da sеmе krеnе da bubri, ali vlagе ima u dubljim slojеvima zеmljišta, pa oni ratari koji su bacili minеralno đubrivo nе trеba da čеkaju,“ naglasio je Bekavac. Kako dalje navodi, čekaće nas teška godina. „Mart jе bio jеdan od najtoplijih u odnosu na dugi niz godina u protеklom razdoblju, a ni u narеdnom pеriodu, prеma prеdviđanjima mеtеorologa, klima nеćе ići na ruku poljoprivrеdi“.
Poljoprivrednik Đorđe Grujić iz Srbobrana je izjavio da je spreman za setvu. Planira da poseje kukuruz na većoj površini nego prošle godine, za 20%, ali čeka prvo kišu. Rekao je da će sačekati određeno vreme da kiša padne, ali da ne može da čeka beskonačno, ni on ni njegove kolege.
U nastavku izjave je dodao da je materijal već kupljen i da će cena setve kukuruza ovog proleća zavisiti od toga koliko će svako od njih biti spreman da uloži novca. Napomenuo je da postoji velika razlika u cenama semena i zaštitnih sredstava, s obzirom na to da postoje semena koja koštaju 14.000 dinara, ali i ona koja koštaju 40.000 dinara. Takođe je istakao da i zaštitna sredstva imaju različite cene, što dovodi do širokog raspona cena. Prema njegovim rečima, najjeftinija setva može koštati oko 30.000 dinara po hektaru, dok najskuplja može dostići 80.000 dinara, bez uključenog zakupa.
Kiša nužna
Grujić ističe da je trenutna tržišna cena kilograma kukuruza svega 15,5 dinara. Prema njegovim rečima, da bi proizvodnja kukuruza bila održiva i razvojna, cena kilograma kukuruza trebala bi biti oko 25 dinara.
On napominje da je oko trećina poljoprivrednika na području opštine Srbobran primila subvencije. Dotične su primljene po hektaru za biljnu proizvodnju u iznosu od 18.000 dinara do sto hektara. Grujić navodi da podaci s terena pokazuju da je trećina poljoprivrednika dobila subvencije. Ali dodaje i da novac nije isplaćen po redosledu prijava. Kako navodi, ima ratara koji su se prijavili dva-tri dana nakon objavljivanja javnog poziva, a još nisu dobili pare. Pak sa druge strane su neki dobili novac iako su podneli zahtev kasnije.
Izvor: Dnevnik
