Mnogi poljoprivrednici suočavaju se sa izazovima kada se odluče za nove ili specifične vrste proizvodnje, što često dovodi do neuspeha. Dino Subotički iz Bačkog Petrovog Sela smatra da je pronašao profitabilan model time što uzgaja organski šipurak, biljku cenjenu u Evropskoj uniji, ali ne toliko u Srbiji.
Uz saradnju sa Karoljem Feketom, vodećim proizvođačem organskog šipurka u Vojvodini, Subotički je pre tri godine zasadio šipurak na dedovini površine 16,5 hektara, ulažući između 3.000 i 4.000 evra po hektaru. Prvi rod došao je tek sada, budući da šipurak dostiže puni prinos tek u trećoj godini od sadnje. Za razvoj zasada bilo je potrebno zasaditi oko 70.000 sadnica, dok su organski plodovi, zbog nižeg tretmana hemikalijama, skuplji od konvencionalnih i dostižu cenu od oko 1 evro po kilogramu u EU.
Subotički se odlučio za organski način uzgoja zbog otpornosti šipurka na bolesti i minimalne potrebe za posebnom negom. U organskoj proizvodnji koristi samo plavi kamen protiv pepelnice, što je dozvoljeno, dok konvencionalni uzgoj zahteva nekoliko tretiranja fungicidima godišnje. Subotički planira mehanizovanu berbu kombajnom kada zasadi dostignu pun prinos, oko pete godine, kada svaka biljka može da proizvede četiri do pet kilograma ploda. Ove godine, zbog manjeg prinosa, berba se obavlja ručno, ali se od sledeće očekuje uključivanje kombajna, koji može obraditi do četiri hektara dnevno, što dodatno doprinosi isplativosti proizvodnje.
Šipurak kao sastojak kvalitetnih proizvoda
Pored osnovnih proizvoda od šipurka, poput džema i čaja, Subotički navodi da se mogu praviti i drugi, tržišno atraktivni proizvodi. Proizvodi, navodi on, poput brašna i meda od šipurka, koji su naročito traženi u EU. Trenutno, sav rod prodaje Feketu, koji ga dalje izvozi u EU. Ali Subotički planira proširenje proizvodnih kapaciteta nabavkom sušare i izgradnjom sopstvenog pogona za preradu. Očekuje da će investicija u zasad šipurka postati profitabilna nakon pete godine, nakon čega bi trebalo da donosi stabilan prihod.
Ovaj mladi proizvođač dolazi iz IT sektora, ali je odlučio da se okuša u poljoprivredi, prepoznajući potencijal organskog šipurka. Njegov pionirski korak i usmerenost na evropsko tržište predstavljaju inovativan pristup u poljoprivrednom sektoru Srbije. Tako i time pokazuju kako diverzifikacija proizvodnje može doprineti isplativosti i unapređenju lokalnog stočarstva.
Izvor: Poljoprivrednik
